Краљ је мртав! Живео краљ!

Идеја о "тики-таки", том искреном, умало савршеном фудбалском изразу који сам бескрајно поштовао, али изразу који ми се никада није свиђао, угасила се под сводовима Маракане.

Након Барсе, у чијој се Ла Масији и родила идеја о таквом, до тада невиђеном фудбалу, поклекао је Бајерн, а сада и Шпанија.

Престанак Барселонине доминације у Европи, Бајернова немоћ против Реала у Лиги шампиона, као и пораз Шпаније на Купу Конфедерација, најавиле су овакав, неизбежан завршетак једне епохе.

Дебакл од Холандије, на свом првом мечу у Бразилу, као и катастрофални, потпуно неочекивани пораз од Чилеа, Шпанцима су показали да је време за промену филозофије.

Шпанци, који су у Бразил испраћени као европски и светски прваци, кући се враћају посрамљени. Боли растанак са "богињом", болеће то чупање беџева са груди, намењених најбољима на свету, али више од тога, болеће шта дебакл у Бразилу представља. 

На месту где је фудбалу удахнута душа, под тим непредвидивим, али правичним бразилским небом, тамо где су у ритму самбе са лоптом плесали оне које сматрамо највећима, где у врелом загрљају Ипанеме и Копакабане настаје магија, баш ту, под будним оком "Христа Спаситеља" на трави чувене Маракане умрла је идеја која је обележила деценију иза нас. Идеја која ће се увек сматрати једном од најискренијих у историји фудбала. 

"Тики-така" је, од вечерас, део историје. Допадала вам се или не, један од најсветлијих поглавља историје фудбала, и упркос томе што ће, док је Пепа Гвардиоле, она идеолошки постојати, јасно је да неће моћи да се носи са неким новим, конкретнијим и агресивнијим начином играња фудбала.

Једноставно, најбољи дани, када је "тики-така" била најмоћнија, непредвидива колико и неодбрањива, непогрешива колико и иритантна, елегантна колико и заморна, далеко су иза нас. 

Холанђани и Чилеанци су то најсликовитије објаснили.