Заборављени ривали Монтевидеа

Богата историја два клуба дужа је од једног века, а дерби Монтевидеа најстарији је градски дерби ван Велике Британије, имајући у виду да је прва утакмица одиграна 1900. године. Многи дуел два клуба називају и „заборављени дерби" јер се налази у сенци много познатијих јужноамеричких ривалстава попут оних у Аргентини између Бока Јуниорса и Ривер Плејта и бразилског Фла-Флу (Фламенго-Флуминенсе) окршаја.

Два клуба су од првог дуела 1900. године до сада одиграла 511 утакмица у свим такмичењима. Пењарол је успешнији са 182 победе, Национал је тријумфовао на 166 утакмица док је 163 дуела завршено нерешеним резултатом.

За два клуба навија и највећи број Уругвајаца. Након разних истраживања није утврђен тачан процет навијача који подржавају великие ривале Монтевидеа, али процена је да за два клуба имају подршку око 80 одсто становништва. Пењарол је најпопуларнији и за њега навија око 45 одсто популације, док за Национал навија око 35 одсто становништва.

Самим начином настанка два клуба било је предодређено да они постану љути ривали, а њихови навијачи смртни непријатељи.

Пењарол је старији уругвајски клуб и за његов настанак се узима се 28. септембар 1891. године када га је основала је британска железничка компанија тачније Енглези запослени у компанији Central Uruguay Railway Company of Montevideo или CURC. CURC је прво настао као крикет и рагби клуб а тек годину дана касније је израстао у фудбалски. Зато је на почетку и носио назив Central Uruguay Railway Cricket Club, или скраћено CURCC, све до промене имена 1913. године.

На почетку су клуб, који је био базиран у насељу Пењарол по којем је касније и добио име, сачињавали британски фудбалери, а први меч је одигран 1892. године против ученике једне енглеске средње школе када је CURCC победио са 2:0. Снажне везе и британско наслеђе као и повезаност са компанијом која је га основала пратиће клуб све до 1913. године.  

У првих неколико година 20. века везе клуба и компаније CURСС су се удаљавале. Клуб је био огорчен ригидном политиком компаније која је забрањивала играчима, који нису запослени у компанији да играју. Такође, одбијени су и предлози за промену имена клуба где би се у званично додало име Пењарол, јер је компаније желела да се дистанцира од локалне повезаности клуба са насељем Пењарол.

Коначне везе клуба и британске компаније прекинуте су 1913. године када је продат. Званично име клуба постало је CURCC Penarol. У марту 2014. године клуб мења име у to Club Atlético Peñarol, које и данас носи.

Ови детаљи из историје Пењарола важни су у ривалству два клуба јер навијачи Национала сматрају да њихов ривал званично почео да постоји тек 1913. године и да је само захваљујући одлуци ФИФА, која је прихватила континуитет са CURСC-ом тај клуб старији од Национала.

Када су у питању почеци Национала, клуб је имао сасвим други развојни пут у односу на ривала. Национал је званично основан 14. маја 1899. године фузијом клубова Uruguay Athletic Club and Montevideo Fútbol Club.

За разлику од Пењарола где су до 1913. године водећу улогу имали управа британске компаније и играчи запослени у њој, Национал је био национално оријентисан клуб у којем су претежно играли Уругвајци. Сам назив клуба, Национал, јасно осликава патриотски став оснивача клуба. За боје клуба узете су црвена, бела и плава, историјски повезане са Хозе Гарвасио Артигасом националним херојом те земље који се сматра оцем уругвајске независности. Важност Национала је у томе што је био први клуб на америчком континенту (укључујући и Северну и Јужну Америку) који нису основали или контролисали Британци, нити други странци. То је чињеница на коју су присталице овог клуба и данас поносне.

У уводним годинама због таквог става Национал је имао великих проблема. Четири клуба која су основала Фудбалски савез Уругваја, (ФК Албион, CURCC, AK Уругвај и ФК Дојчер), а које су контролисали странци, одбили су петицију Национала да и тај клуб укључе у такмичење. Ипак, предомислили су се годину дана касније када је Национал, након серије пријатељских мечева у којима је побеђивао познате јужноамеричке клубове, добио позив да се такмичи у Аргентинској лиги. Прва титула у клуб стигла је већ 1902. године када је Национал освојио прво Првенство Уругваја.

И боје дресова два клуба одсликавале су различите путеве којима су ривали од првог дана кренули. Пењарол је за своје дресове узео жуту и црну боју у част једне од првих парних локомотива коју је је 1829. године дизајнирао Џорџ Стивенсон и која је била обојена у наведеним бојама. Национал је и овде испоштовао патриотску традицију и за основне боје узео је црвену, белу и плаву, као што је раније наведено, боје су историјски повезане са националним херојем Хозе Гарвасио Артигасом. Касније, Национал је користио и беле дресове.

Од настанка Пењарол је до сада освојио 47 трофеја у домаћем такмичењу, од чега 37 наслова шампиона Уругваја (од када је основано професионално такмичење). Уколико се рачунају и аматерска такмичења Пењарол има 49 титула националног шампиона. Пењарол је пет пута освајао Копа Либертадорес, 1960, 1961, 1966 и 1987. године. Интерконтинентални куп Пењарол је освајао 1961. (победом над Бенфиком), 1966. (победом над Реалом) и 1982. (победом над Астон вилом). У омладинским категоријама Пењарола поникао је Дијего Форлан. Надимци овог клуба су Manyas, Aurinegros (златно-црни), Carboneros (рудари), Mirasoles (сунцокрети). Пењарол мечеве игра на стадионима Estadio Contador Damiani капацитета 12.000 и Estadio Centenario капацитета 65.000.

Национал је основан 14.маја 1899. године. До сада је освојио 145 различитих титула, 124 домаћа трофеја и 21 интернацио такмичење. Национал је 44 пута био првак Уругваја, 11 у аматерској ери и 33 од када је основана професионална лига. Три пута Национал је освојио Копа Либертадорес, 1971, 1980. и 1988. године. Национал је и једина јужноамеричка екипа која је непоражена у Интерконтиненталном купу. Национал је 1971. године савладао Панатинаикос у интерконтиненалном купу који је играо уместо Ајакса. Уругвајски тим је 1980. године био бољи од Нотингем Фореста, док је 1988. године Национал савладао екипу ПСВ-а. Надимци који красе Национал су Bolso, Tricolores (триколори), Bolsilludo и Albos (бели). Своје утакмице Национал игра на стадиону Gran Parque Central, капацитета 32.000 места.

Занимљиво је да није само настанак клуба разликовао ривале. И сам начин игре од још од првих мечева два клуба драстично се разликовао. Још почетком 20. века играчи Национала су развили креативнији и за око лепши стил игре, који је обиловао дриблинзима. На тај начин супротстављали су се британском стилу игре, где су страни играчи у Пењаролу физички били доминантнији и где су користили снагу у контакт игри. Такође остали клубови који су у тим годинама имали стране играче форсирали су острвски позициони стил игре, са дугим лоптама, где су своје тело користили као убојито оружје. Насупрот њима, Национал је форсирао брзу игру којом се избегавају директни дуели, са пуно дриблинга и кратких пасова. Тадашња игра Национала личила је на претечу онога како Барселона игра данас.

Током вековног ривалства Пењарол је био успешнији ривал.Од првог дербија 1900. године Пењарол је имао доминацију пуну деценију. Од 1910. године Национал сустиже противника. До 1948. године Национал је имао 14 победа више од Пењарола, али се до краја 70-их година прошлог века ситуацију преокренула. У јануару 2004. године Пењарол је имао 26 победа више у дербијима. Предност у победама задржао је до данас.

Кроз историју, два клуба су имала велики број незаборавних утакмица. Ако изузмемо први меч одигран у септембру 1900. године који је Пењарол добио резултатом 2:0, било је још неколико дуела који су ушли у легенду.

Тако је утакмица одиграна 25. маја 1934. године у финалу плеј-офа уругвајског првенства остала упамћена по спорној ситуацији када је Пењарол постигао гол након што је лопта, која је била на путу да изађе у гол-аут, одбила о торбу лекара Национала.

Лопта се вратила на тереннакон чега је Пењарол постигао погодак. Судија је признао гол, али након жестоких протеста играча он је поништен. Ипак фудбалери Национала су остали без двојице фудбалера који су због протеста искључени. Утакмица се није завршила тог дана јер је мрак почео да пада па је након доста расправа настављена тек 27. августа када је остало 0:0. Касније у плеј-офу Национал је успео да добије Пењарол са 3:2 и освоји шампионат.

Навијачи Национала са задовољством се сећају још једног великог дербија одиграног 14. децембра 1941. године када су дошли до најубедљивије победе у историји дербија. Тог дана Национал је победио Пењарол са 6:0. Да тријумф буде потпун побринуо се резервни тим Национала који је савладао Пењарол са 4:0. Два тима Национала тог дана су победили најљуће противнике укупним резултатом 10:0. Навијачи Национала тај догађај и данас називају El Día del (Дан 10:0). Tиме је оборен рекорд Пењарола који је држао као најубедљивију победу у дербију када је далеке 1911. године тријумфовао са 7:3.

И навијачи Пењарола имају свој дан за памћење. У октобру 1949. године Пењарол је до полувремена водио против Национала са 2:0. Када је требало да почне друго полувреме играчи Национала су одбили да изађу на терен, наводно незадовољни суђењем. Код навијача Пењарола та утакмица остала је упамћена под називом Clásico de la Fuga (Дерби када су побегли).

Као у сваком великом ривалству посебну драж дају навијачи. Присталице Пењарола и Национала праве извандередну атмосферу на стадиону, али су озлоглашени због великог броја инцидената које изазивају. Навијачи Пењарола су у последњих двадесетак година, због великог броја инцидената на трибинама и ван њих коштали клуб најмање 31 бода, која су одузета екипи. Због казни и одузимања бодова навијачи су директно одговорни зашто Пењарол није освојио три првенства, Апертуру 1994. године, Клаусуру 1997. године и Апертуру 2002. године. По инцидентима не заостају пуно ни присталице Национала.

Последњи велики сукоб присталице два клуба имала су крајем новембра 2013. године када је у инцидентима приведено најмање 20 хулигана док је деветоро полицајаца повређено. Нереди су почели када су присталице Национала рашириле заставу одузету навијачима Пењарола још 2011. године, на којем је био лик Родрига Агиреа, младог навијача који је упуцан у навијачком обрачуну 2011. године.

Побеснели навијачи Пењарола порушили су ограде у покушају да стигну до дела трибине са присталицама Национала. Полиција је успела некако да спречи бесне навијаче домаћег тима да дођу у директан окршај са противницима. Меч је био прекинут 11 минута, а након инцидената је заплењено најмање 100 бакљи које су унесене на стадион.

Навијачи два клуба имају и неке позитивне ствари око којих се такмиче. Два клуба имали су највеће заставе икада виђене на фудбалским трибинама. Навијачи Пењарола су 12. априла 2012. године развили заставу дугу 309 метара и широку 46 метара преко трибине покривши њоме 14,124 квадратна метра. Застава је коштала 35.000 долара а новац је сакупљн већином донацијама навијача.

Ипак, њих су засениле присталице Национала које су у априлу ове године, на мечу Копа Либертадорес против мексичке Толуке оборили светски рекорд када су развили заставу дужине 600 и ширине 50 метара.

За израду заставе било је потребно годину и по дана. Неки од натписа на застави били су: „Навијачи чине Болсо (надимак) великим тимом". На десној страни заставе писало је: „Екипа из парка никада те (клуб) није напустила". У заставу су унесена и имена 5.400 навијача који су помогли да се направи оваква застава, док су у њу унесена и имена оснивача клуба.