Бизарне фудбалске приче

Убрзо по завршетку Другог светског рата, пре отпочињања „хладног рата", пријатељску утакмицу на Вајт харт лејну у Лондону играли су Арсенал и Динамо Москва. Утакмица је одиграна по густој магли, а обиловала је бизарностима и надреалним ситуацијама. Иако играчи (и навијачи) нису видели прст пред оком, судија није имао намеру да прекида меч.

Утакмица се брзо претворила у фарсу. Лопту нико није ни видео, па је на терену више изгледало да деца играју „жмурке" него играчи фудбалску утакмицу. Оба тима покушала су да искористе насталу ситуацију. Совјетски тим наводно је извршио измену, где је један играч ушао, али други није изашао са терена. Многи навијачи били су уверени да на терену има чак 15 фудбалера Динама. Ни енглески тим није заостајао у довитљивости. Тако се фудбалер који је претходно добио црвени картон, непримећен ушуњао назад на терен.

Најмање среће имао је голман Арсенала, који је у трку ударио у стативу. Њега је наводно заменио један навијач, све то наравно без знања судије. На крају Динамо је утакмицу добио резултатом 4:3.

Борба против хулуганизма у Енглеској некада зна да доведе до бизарних ситуација. Тако је Челси 2007. године најстроже забранио навијачима да на утакмице доносе целер. Ово поврће деценијама је заштитни знак навијача Челсија који су га доносили на Стамфорд бриџ, махали њиме и убацивали га на терен док су противницима певали погрдне песме (у којима су помињали женске чланове њихове фамилије).

Управа клуба је одлучила да таквој пракси стане на пут. Пре шест година најстроже је забрањено да се целер доноси на стадион. У саопштењу управа клуба је навела: „Убацивање било каквих предмета на терен, укључујући целер, је кривично дело због којег можете бити ухапшени и добити досије у полицији. Убудуће свако ко на стадион покуша да унесе целер биће му забрањен улаз, а свaко ко буде ухваћен да баца целер на терен суочиће се са забраном уласка на Стамфорд бриџ".

Управа је позвала и навијаче који виде да неко на трибини има целер, да пријаве анонимно „хулигана" на посебан број телефона. Код сваке пријаве анонимност „цинкароша" је загарантована.

Ривалитет Евертона и Ливерпула један је од највећих и најстаријих у британском фудбалу. Енфилд је дом Ливерпула на којем тај клуб игра дуже од једног века и где су остварени највећу успеси. Ипак, мало је познато да је Енфилд на почетку био стадион Евертона који је тамо играо од његове изградње 1884. године па све до 1892. године, када су се, због неспоразума са власником стадиона Џоном Холдингом преселили на Гудисон парк.

Имајући у виду да је Холдингу остао празан стадион без клуба, он је основао Ливерпул. Остало је историја. Занимљива је чињеница да су Енфилд роуд и Гудисон парк један од другог удаљени мање од једног километра и да их дели само Стенли парк. Слична је ситуација и у Београду где су стадиони Црвене звезде и Партизана веома близу један другог.

Фудбал се игра на отвореном, тако да временске прилике имају велики утицај на игру. Када су екстремни временски услови није неуобичајено да се утакмица одложи. Тако је било и у јануару 1963. године на мечу између Линколн Ситија и Ковентрија у ФА Купу. Терен је тог јануарског дана био покривен снегом, температура у дубоком минусу, тако да је судија одлучио да се утакмица одложи за неки бољи период.

Тај бољи период дошао је тек 66 дана касније, након 15 одлагања, јер се време није поправљало више од два пуна месеца. На крају утакмица је одиграна 6. марта, а Линколн сити меч је добио резултатом 5:1.

Информације о четвртој аргентинској лиги у малом прсту имају пасионирани кладионичари, који знају све о сваком играчу где год се игра фудбал на планети. Имајући то у виду само за њих није изненађење што се меч локалних аргентинских фудбалских клубова завршио најдужом пенал серијом, вероватно у историји фудбала.

Клубови Хувентуд Алијансе и Генерал Паз јуниорса у сезони 2009/10. одиграли су квлаификациону утакмицу за Апертуру, која је завршена резултатом 3:3. Када је почело извођење пенала, распуцавање је завршено након 21 серије. Екипа Паз јуниорса пеналну серију је добила резултатом 21:20, што значи да пуних 40 удараца није било одбране нити промашаја. У овом случају није јасно да ли више да се дивимо играчима на хладнокрвности код извођења пенала, или да се зачудимо голманима који по 20 шутева нису успели да одбране.