Битка за Јужни Велс

Када у недељу у Кардифу копља укрсте Кардиф сити и Свонси у оквиру десетог кола Премијер лиге то ће бити 105. судар два клуба чији се мечеви називају „дерби Јужног Велса". Мало је познато да је ривалитет Свонсија и Кардифа један од највећих на Острву, а да по нередима навијача превазилази дуеле Селтика и Ренџерса, Јунајтеда и Ситија, Евертона и Ливерпула, па чак и Милвола, Вест Хема и Челсија.

Дерби Јужног Велса постоји 101 годину, а први меч одигран је давне 1912. године. У ривалству дужем од једног века већи успех имао је Кардиф који је победио на 43 утакмице, Свонси је тријумфовао на 35 мечева док је 27 дуела завршено нерешеним резултатом.

Неретко су у утакмицама велшких ривала главну улогу имали навијачи. Нико не зна који су узроци тешке мржње међу навијачима, многи сматрају да је фаворизовање Кардифа у једном периоду довело до све већег удаљавања два клуба који су навијачи попели на виши ниво.

Тешко је набројати све инциденте који су се, пре свега у протеклих неколико деценија, догодили на мечевима две екипе.

Један од најпознатијих инцидената догодио се 1988. године када је Кардиф тријумфовао у Свонсију. По изласку са стадиона бесне присталице Свонсија јуриле су тридесетак гостујућих навијача који су спас потражили скоком у море. Након тога на свим утакмицама Свонсијеви навијачи скандирају Кардифовим „отпливајте", (Swim away), имитирајући покрете пливања.

На тај начин фудбалер Свонсија Дарен Строук је прославио погодак на мечу против Кардифа 2008. године који је завршен резултатом 2:2.

У децембру 1993. године одиграна је утакмица која је названа „Битка за Нинијан парк (стадион Кардифа)". Овај назив није добијен због онога што се догађало на терену, већ због хаоса који су навијачи правили на трибинама. Нереде су започели навијачи Свонсија који су били постављени на вишој трибини „Нинијан парка". У тренутку када је Кардиф повео са 1:0 гостујући хулигани почели су да чупају столице и гађају навијаче Кардифа на нижим трибинама.

Одговор је био моменталан. Са друге стране улетело је неколико стотина навијача на терен када је настао општи хаос. Наредног дана британска штампа била је претрпана фотографијама ових нереда. Фудбалски савез Велса је након ове утакмице током више година забрањивао гостовање навијача, што је била прва рестрикција такве врсте, не само у Британији већ и у Европи.

Ни многи други мечеви два клуба нису били мирољубиви. Можда су најбоља сведочења самих играча који су играли те утамице и њохов доживљај неописиве мржње на трибинама.

Енди Лег је један од играча који је имао довољно храбрости да игра за оба клуба. До 1993. године Лег је играо у Свонсију док је 1998. године из Питербороа прешао у Кардиф. Лег је за то време добијао неколико десетина претњи смрћу недељно. Бизаран инцидент догодио се 1999. године када је саиграч Винстон Фарбер отворио једно писмо адресирано на Лега и том приликом посекао прст на жилет који је био сакривен у коверти.

„Винстон је отварао коверте тог јутра када је унутра била скривена половина бријача. Имао сам претње смрћу и раније али ово је било баш гадно. Жилет је посекао Винсентов прст када га је отворио. Често сам трпео вређања када сам се придружио Кардиф јер су навијачи Свонсија били бесни, док ни навијачи Кардифа нису били одушевљени што сам дошао у клуб. Френк Бароуз наш менаџер у Кардифу говорион је 'Ако не можеш да поднесеш прозивке не треба да се бавиш фудбалом'. Сагласан сам са тим али ипак, ово је прилично велики ривалитет", присећа се Лег који је један од 28 играча који се усудио да игра за оба клуба.

О тензији која влада пре, за време и после меча говори бивши голман и легенда Свонсија Роџер Фристон.

„Када идете на утакмицу Ливерпула и Евертона, Селтика и Ренџерса, тамо има пуно мржње, али ретко када невоља, док је на утакмици Свонсија и Кардифа увек доста инцидената. Занимљиво је да нико не зна зашто је то тако", каже Фристон.

„Сећам се када смо играли утакмицу на Ниниан парку. Навијачи Кардифа разбили су сваки прозор на нашем аутобусу. Наш возач, Кен Дејвис, који је тада имао око 70 година успео је да се сакрије у аутобусу прекривши се стварима. Јадан човек. Те утакмице стварно знају да буду прилично застрашујуће. Ми играчи смо се слагали, ишли смо заједно на пиће после утакмице, знали смо се од када смо били деца. Чак и сада ретко када проблеми настају нја терену. Али на трибинама је друга прича", додао је Фристон.

Он је описао и свој доживљај велшког дербија на терену.

„Играли смо у ФА Купу 1991. године против Кардифа и добили смо их са 2:1. У другом полувремену био сам код гола иза којег су стајали навијачи Кардифа. Увек сам имао неку комуникацију са њима. Скандирали су ми „дебела ку..а", а ја сам се држао за стомак зато што сам био „дебела ку..а. Након утакмице редари који су чистили терен сакупили су новчиће којим су ме навијачи гађали у вредности од 65 фунти. Читаво полувреме морао сам да проведем даље од гол линије. Било је као Аламо, новчићи су пролетали са свих страна", присећа се Фристон.

У скорије време памте се инциденти 2002. године када су се навијачи на трибинама и испред стадиона поново гађали столицама, циглама и свим другим предметима који су им пали под руку. Неколико навијача оборило је заштитне ограде, али је полиција у последњем тренутку успела да спречи директан сукоб. Тог дана ухапшено је 34 навијача, док је један полицајац повређен.

Пре четири године на мечу у Кардифу из публике је погођен судија Мајк Дин, кога су навијачи гађали ситним новцем. Утакмица је завршена резултатом 2:2, а играчи Свонсија морали су да остану на терену и чекају да се прво испразне трибине пре него што уђу у свлачионицу.

За приче о ривалитету навијача два клуба вероватно би била мала и књига. Ипак, у недељу ће нас интересовати и оно што се догађа на терену. Чињеница да су само три дуела у последњих 50 утакмица завршена без победника најављују да ћемо уживато у 106. дербију Јужног Велса.