Ибра, сам против свих

У наставку своје аутобиографије под називом „Ја сам Златан Ибрахимовић", шведски нападач описао је и време проведено у Милану. Британски „Дејли мејл" издвојио је делове у којима је Златан описао конфликтне ситуације са саиграчима, али и са противничким фудбалерима.

Златан се након лошег искуства са Гвардиолом 2010. године прикључио Милану. Како се приближавао милански дерби против Интера, за који је такође Ибра наступао, шведски фудбалер је против себе, осим бесних навијача некадашњег клуба, имао и саиграча у Милану.

„На врх свега што се спремало имао сам проблем са саиграчем Огучи Онијевуом. Он је амерички фудбалер велики као кућа, и тада сам рекао саиграчима да ће нешто озбиљно да избије. Онијеву је личио на боксера тешке категорије. Био је висок 195 центиметара и тежак скоро 100 килограма, али против мене није могао ништа. Прво ме је оптужио да сам га оговарао иза леђа, али то није било истина. Обично сам ја тај кога оговарају. Током каријере чуо сам толико увреда попут 'је...и циган', и разне глупости у којима ми спомињу мајку. Ја сам се обрачунавао физички, а не речима. Рекао сам Онијеву да га нисам оговарао, али он је наставио по своме. Чак ме је једном ућуткивао прстом, а затим је то учинио још једном. Поцрвенео сам од беса. Нисам ништа рекао, то г...о ће сазнати како ја 'оговарам' људе".

Златан је затим детаљно описао како је изгледао окршај са америчким фудбалером.

„На следећем тренингу залетео сам се на Онијева и најстрашније стартовао. Ипак, успео је да ме види и скочи и склони се. Рекао сам у себи: 'Ср..е, промашио сам'. Када сам устао и окренуо се осетио сам ударац у раме. Помислио сам, лоша идеја Онијеву. Ударио сам га главом и онда смо се залетели једно на друго. Желели смо да искидамо једно друго, део по део, било је брутално. Котрљали смо се около, ударајући се без милости. Били смо луди и бесни, ситуација је подсећала на борбу на живот и смрт. Након тога догодила се чудна ствар, Онијеву је са сузама у очима почео да се моли богу, крстећи се. То сам доживео као провокацију и још више сам се разлудео. Тада су ме зауставили саиграчи, што је добра ствар јер је могло да буде гадно", присећа се Ибра и додаје да је у тучи поломио ребро.

Туча са Онијевуом није био први Ибрин окршај са саиграчима. Он је описао како се 2004. године, док је био у Ајаксу, сукобио са Ван дер Вартом. Све је почело када је на пријатељској утакмици између Холандије и Шведске када је након једног дриблинга Ибрахимовић повредио Ван дер Варта. Холандски играч сматрао је да је Ибра то учинио намерно. Имајући у виду да су обојица играла у то време у Ајаксу, свлачионица холандског клуба била је место где је сукоб избио.

„Ван дер Варт је у медијима причао да сам га намерно повредио. Какво је бре то с..ње, па за тај старт није свиран ни прекршај. Тај лик би требало да ми буде капитен. Звао сам Ван дер Варта и рекао му: 'Жао ми је, штета што си се повредио , али није било намерно'. Ипак, он није одустао. Када се вратио у Ајакс атмосфера је била још наелектрисанија. На крају тренер Роналд Куман звао нас је на састанак. Сви смо сели у круг и одмах сам осетио озбиљност ситуације. Ван дер Варт је тада рекао: 'Златан ме је намерно повредио'. Ја сам побеснео и рекао сам му: 'Слушај, нисам те намерно повредио и то добро знаш. Али ако ме још једном оптужиш за тако нешто поломићу ти обе ноге и овога пута то ће бити намерно".

Популарни Ибракадабра је описао и сукоб са добрим другаром Мидом, такође у Ајаксу.

„Док смо били у Ајаксу, мој добар другар, Мидо, јавно је затражио трансфер. То није урадио баш дипломатски и ту је био гори од мене. Након утакмице против ПСВ Ајндховена ушао је у свлачионицу и све нас је назвао „јадним ку...вима. Одговорио сам му да је он к...ц. Мидо је тада дохватио маказе и гађао ме. Оне су пролетеле поред моје главе и одбиле се о зид. Није било нормално. Тада сам се залетео на њега да га иизударам. Десетак минута касније изашли смо из свлачионице загрљени. Доста касније сазнао сам да је наш тимски менаџер задржао те маказе као сувенир".

Ипак, нису сви  Ибрини окршаји били са саиграчима. Он је описао и сукоб са играчем Јувентуса Кјелинијем.

„Сећам се да сам играо против Кјелинија када је он био у Јувентусу. Покушао је да ме испровоцира једним кукавичким стартом с леђа. Пао сам на траву, али иако је било болно нисам рекао ни реч. Осветио сам се после утакмице. Тада сам га зграбио за главу и вукао сам га као непослушно куче. Видео сам да се Кјелини уплашио. Рекао сам му: 'Желео си да се бијеш, па зашто си се сада ус..о'. Тек онда сам отишао у свлачионицу".