Џајин јубилеј - 50 година од дебија за Звезду

Драган Џајић, званично најбољи српски фудбалер икада, прославља данас леп јубилеј - 50 година од дебија у црвено-белом дресу. Популарни Џаја имао је сјану, како клупску, тако и репрезентативну каријеру.

"Имао сам 17 година и осам дана, Звезда је играла утакмицу последњег кола првенства против подгоричке Будућности и тренер Миша Павић одлучио је да ми као талентованом играчу из омладинске школе укаже шансу. Нисмо победили, утакмица је завршена без голова, али сам оставио добар утисак и од тада сам постао незаменљив", присетио се Џајић за Тањуг тог поподнева 8. јуна 1963. године.

Занимљиво, утакмица је одиграна на Старој Карабурми.
"Маракана још није била готова, а стадион ЈНА био је заузет због слета поводом Дана младости. Сећам се да сам био пресрећан, поготово када су ми рекли да идем на припреме за следећу сезону. Због тога сам изостао из омладинске репрезентације, али сам као најмлађи играч лиге изборио место у тиму и већ наредне године освојили смо дуплу круну", рекао је садашњи председник црвено-белих и изразио наду да ће се ускоро на Маракани поново славити трофеји.

Џајић је за Звезду одиграо рекордних 590 утакмица и постигао 287 голова. Црвено - бели дрес носио је од 1963. до 1975. године, да би отишао у француску Бастију, али се после две године вратио на Маракану и одиграо још једну сезону, пре него што је 1978.године завршио играчку каријеру. 

Прву титулу у Звездином дресу освојио је 1964. године, а био је предводник генерације која је прва забележила шампионски хет-трик у некадашњој СФРЈ. Освојио је још једну титулу 1973. године, као и три трофеја у тадашњем Купу Маршала Тита.

За репрезентацију Југославије одиграо је 85 утакмица и постигао 23. гола. Дебитовао је против Румуније 1964, а опростио се 1978. године против Аргентине на Маракани.

Био је најбољи стрелац Купа нација 1968. године у Италији, када је државни тим стигао до финала и тек после две утакмице изгубио од Совјетског Савеза, а предводио је Југославију на првенству света 1974. године у Немачкој.

Без дилеме, био је најбоље лево крило света свог времена и права ноћна мора за легендарне бекове тог доба попут Немца Бертија Фогтса, Шпанца Антонија Камача и Енглеза Бобија Мура.

Није тајна да је био на прагу преласка у Реал Мадрид, али стицајем околности тај трансфер није реализован и на крају је у иностранству одиграо само две сезоне у Бастији, клубу који је, реално, испод његовог реномеа.

На предлог руководства Црвене звезде 1979. године изабран је за техничког директора клуба и био је креатор тима који је 12 година касније освајањем титуле првака Европе и света остварио сан свих звездаша.

У два мандата обављао је и функцију председника клуба, коју је напустио 2004. године после пораза од Зенита у Купу УЕФА.

На ту функцију вратио се пре шест месеци, након што је остварио велику победу ван терена, пошто је ослобођен оптужбе за злоупотребу службеног положаја, због чега је 2008. године био и ухапшен.