Сећање на енглеску ноћ срамоте

Вембли би вечерас требало поново да постане фудбалска престоница Европе јер се у пријатељском мечу састају репрезентације Енглеске и Републике Ирске. За разлику од финалног меча Лиге шампиона, који је на овом стадиону одигран у суботу и који је у Енглеској дочекан са одушевљењем, дуел између „гордог албиона" и Републике Ирске буди стрепњу. Како и не би, када се има у виду да је сличан пријатељски меч одигран 15. фебруара 1995. године између две репрезентације у Даблину прекинут због дивљања хулигана.

Утакмица у Даблину трајала је нешто више од 20 минута. Толико је требало енглеским хулиганима, којих је било око 5.000 на трибинама Ленсдаун роуда да изазову инциденте због којих је главни судија прекинуо утакмицу.

Сукоби између енглеских и ирских навијача нису реткост. Још су на мечу квалификација за Европско првенство 1992. године регистроване туче навијача две репрезентације у ирској престоници.

Имајући у виду историјске и политичке односе две државе, није чудно што се навијачи две репрезентације не подносе, али је мало ко очекивао да ће те ноћи насиље толико ескалирати.

Према извештају ирске полиције нереде су изазвали припадници неонацистичке групе Комбат 18 (Combat 18) која је основана три године раније. На  Ленсдаун роуду је било око 4.500 енглеских навијача који су смештени на вишој трибини, што је била једна од погрешних процена ирске полиције.

Енглеске колеге су им уочи меча проследили оперативне податке и упозорили су да би могло
доћи до нереда, али су ирске снаге безбедности одбиле помоћ у организацији меча.

Чим је утакмица почела са трибине на којој стоје енглески навијачи долазиле су салве увреда на националној и верској основи. Од узвикивања ј...ш папу, преко скандирања „Нећемо се никад предати ИРА (Ирска републиканса армија)" и нацистичких поздрава дела навијача. Наравно ни Ирци им нису остајали дужни, певали су песме којима се вређа енглеска краљица, и увредама узвраћали на увреде Енглеза.

Окидач за нереде је био гол Ирске који је постигао Дејвид Кели. Енглески навијачи су тада почели да ломе столице и заједно са тврдим предметима да гађају играче и ирске навијаче.

Нереди на трибинама и убацивање чврстих предмета на терен били су довољан повод да главни судија прекине меч. Када је ирски селектор Џек Чарлтон кренуо са играчима ка свлачионици навијачи Ирске су му скандирали „Јудо". Тек тада су нереди достигли врхунац, а осим међусобног гађања, којем су се прикључили и ирски навијачи, дошло је и до фиизичког обрачуна на трибинама.

Полиција је са закашњењем покушала да смири енглеске навијаче, али је само изазвала још жешћу рекацију. Тек када је стадион испражњен, ирска полиција је из неколико покушаја успела да обузда и велики број енглеских навијача. Те ноћи 20 навијача је било повређено (према незваничним подацима више од 50) док је ухапшено 40 хулигана.

Слике са Ленсдаун роуда вратиле су енглески фудбал неколико година уназад и подсетиле су на инциденте који су се дешавали средином осамдесетих година прошлог века. Бајка о укроћеним енглеским хулиганима је преко ноћи пала у воду. На површину су испливале неке друге, опасније организације попут Комбат 18, које су и стадионе користиле за регрутвање и промоцију својих ставова.

Селектор Енглеске Тери Вајеблс није крио разочарење начином на који је прекинут меч.

„Не постоје речи којима бих описао како се осећам због оваквих људи. Ово је срамота за све, али настрашније је што је могло бити доста повређених. Стварно сам разочаран. Сада не могу ни да мислим о фудбалу, ово је јако мучно", рекао је те ноћи Ванејбелс.

И Његов колега на клупи Ирске Џек Чарлтон тешко је налазио речи да опише мучне сцене виђене те вечери.

„Ово је катастрофа, ово мрзим. Овако нешто се никад није десило у нашој земљи и наши навијачи никад нису направили нешто слично на гостовању.  Рекао сам да нисам желео да прекинемо  утакмицу јер шта би онда радили са 2.000 енглеских навијача који би се вечерас размилели по Дабллину".

Новинар Дејли Мејла Џеф Пауел није штедео речи да критикује понашање енглеских навијача.

„Једино чега су се сећати са ове „пријатељске" утакмице је егзибиција енглеског хулиганизма. За мирне навијаче Ирске, оно чему су присуствовали било је одбојно и страшно. Ми у Енглеској одавно смо се навикли на ове мучне сцене".

О утисцима са Ленсдаун роуда те ноћи могу се наћи разне изјаве актера и навијача који су дошли да на миру одгледају утакмицу. Сви они су сагласни да се те ноћи догодило нешто што се не сме више поновити.

Пријатељску утакмицу на Вемблију репрезентације Енглеске и Републике Ирске играју вечерас од 21 час. Сви су уверени да ће се након тога причати само о фудбалу, а не о инцидентима.