Испуњење сна под Горицом, последњи део

Приметио сам да ако овако наставим, бићу гори од величантвеног Суље, Љовисне и осталих срцепарајућих, ја-сам-своја-мајка серија, па ће ово бити последњи део ове "пустоловине". Нећу вас више малтретирати, обећавам!

Утакмица. Почиње енглеска химна, нема звиждања! (Никада ми није било јасно зашто се звижди туђој химни, нити један разлог не видим за то) Како је кренула химна, тако је и неколико људи загрмело иза наших леђа. Енглези на сред северне трибине. Нису ни они сигурни да су на правом месту, али су тапкароше итекако усрећили! Неко ће читаву породицу на летовање да води захваљујући њима!

Пошто фудбалска утакмица, тачније оно на самом терену, и није тема овог (испоставило се) блога, нећу писати о томе али ћу пар детаља да поменем.

Прво, Енглези су у сваком најмањем моменту показивали класу. Пријем, додавања, кретња... Феноменално!

Направе "троугао", и са два додавања избаце противничког играца. Милнер ме можда и највише одушевио. Упоран, брз, снажан, за чување изузетно неугодан. Руни је неухватљив! Час на средини терена у следећем моменту пред голом. Али свака част црногорској одбрани, добро се држала. О Џерарду, бар овде нећу причати, јер би се отегло на још неколико делова.

Друго, Стеван Јоветић! Не желим да умањим било чији допринос игри Црне Горе, али ме бивши капитен Партизана потпуно одушевио! Вукао је читав тим напред, задавао главобоље и Смолингу и Лескоту. 

Црна Гора је дошла до бода, чак је у наставку била бољи тим на терену.

А до њега су дошли срцем! Играли су као да им је то последњих 45 минута у каријери, па желе још једном да се докажу...

Него, да ми полако приведено крају ово дружење.

Из свега написаног, може се извући поента. Неки ће размишљати: "Овај није нормалан, толико писања због потписа Стивена Џерарда... Јака ствар... Деча посла"....

Од 11. године, маштам о сусрету са њим, и одласку на Енфилд. Испунио сам сан. Бар један део. Али, за поенту не морате бити поштовалац његовог лика и дела. Па чак ни фудбала.

"Клацкао" сам се по кањонима у сред ноћи како бих пробао да дођем до Џерарда. Нико ми није гарантовао да ћу успети. Веровао сам да ће се то десити све време. Позајмио сам паре, и пошао у сулуду авантуру. Али вредело је, и памтићу је цитавог зивота. И када будем "излапео", подсетиће ме два потписана дреса урамљена на зиду.

Не желим да испадне да паметујем и "просипам" мудрости, јер је ово можда и прва ствар због које сам се оволико измалтретирао због себе.

Али, да сам остао кући и рекао: "Ма нема шансе да дођем до њега... Мрско ми је да путујем толико", ништа се од овога не би десило, и на мојој листи снова ово не би било штиклирано. Онај део са Енфилдом још није, али ( ако сам и у првом делу цитирао Дел Боја, 'ајд да и завршим са њим): "Следеће године, у ово доба..."

Стивен Џорџ Џерард

Дебитовао за Ливерпул 29. новембра 1998. године против Блекбурна

Укупно 624 утакмица за Ливерпул, 158 голова

102 утакмице за Енглеску, 19 голова

Жозе Мурињо покушао 3 пута да га одведе из Ливерпула, 2 пута у Челси једном у Реал, очигледно, безуспешно
Енглески навијачи, када је репрезентација у питању, највише цене Џерарда