Буторовић прозвао Караџића

Фудбалски клуб Војводина организовао је новогодишње окупљање, које је, очекивано, прошло у знаку првог човека "лала", Ранка Буторовића, односно његовог излагања.

Контреоверзни председник Новосађана посебно се осврнуо на недолазак челника Фудбалског савеза Србије, за које тврди да се никада нису одазвали свечаностима које организује његов клуб.

„Председник те организације Томислав Караџић и његов најближи сарадник Зоран Лаковић никада, али никада, нису дошли када смо их позвали. Тако је било и сада. Нико из ФСС није нас удостојио својим доласком, нити су се потрудили да потроше 22 динара за поштанску марку и пошаљу нам новогодишњу честитку. Честитке смо једино добили од Агенције „Плави - Плави", која послује унутар ФСС, и секретара млађих селекција Павла Симића. Овим путем им се на томе искрено захваљујем. Захваљујем се и ФСС што нам нису послали позив на њихов коктел", рекао је Буторовић и истакао да је сличан случај и са Фудбалским савезом Војводине.
Међу 400 званица нашло се места и за бивше тренере клуба, као и за некадашње и садашње фудбачере. Буторовића су, међутим, разочарали они који се нису појавили.

„Ја сам човек који држи до традиционалних вредности и ако ме неко позове у његову кућу било којим поводом, ја ћу доћи. Тиме исказујете поштовање према домаћину. Не могу да разумем на пример, једног Вука Митошевића, Игора Ђурића или Александра Катаија, децу Војводине, да се не појаве на најсвечанијем клупском догађају године. То је непоштовање клуба који их је створио као фудбалска имена. Посебно разочарање за мене представљају наши некадашњи првотимци, а сада професионалци у великим европским клубовима. У Новом Саду су, замислите, Жељко Бркић, Душан Тадић, Гојко Качар, Слободан Медојевић. Сви уредно позвани, а ниједан није дошао. Не тако давно, Војводина им беше кућа, а сада поред ње пролазе као поред 'турског гробља'. Исто се може рећи и за Милована Рајевца, нашег великог тренера. Војводину брзо заборавише, а исто тако заборавише шта су пре Војводине били. Могли су барем испоштовати навијаче 'црвено-белих' који су им до недавно клицали, спевали песме и ковали их у звезде. Господо, ако сматрате да ми из клуба нисмо заслужили ваше присуство, наши верни навијачи сигурно јесу", нагласио је Буторовић.

Било је оних којима се Буторовић и захвалио.

„Да овај мој монолог не би прошао само у критикама, желим од свег срца да се на доласку захвалим господи који су део свог радног и спортског века провели у нашем и њиховом клубу Драгољубу Беквалцу, Александру Јанковићу, Саши Милановићу, Златомиру Загорчићу, Саши Дракулићу, Љубиши Дунђерском, Манету Радиновићу, Горану Шаули, Зорану Марићу, као и пријатељима из других клубова. Сви они су показали величину, културу, васпитање и господске манире", закључио је Буторовић.