Мајстори и шегрти

Када видите господина од 70 и кусур година, како из недеље у недељу неуморно урла крај аут линије, потпуно вам је јасно да се не ради о сасвим обичном човеку. Такви људи никада не би могли да живе "нормалним" животом: да читају новине уз прву јутарњу кафу, иду на пијацу са цегером, уживају у пензији... 

Знам, многи ће рећи да ти људи имају привилегију да раде такве ствари, и да имају потпуно другачији живот од, горе наведене, "нормалне особе". Али, да ли сте некада видели некога да било шта ради са таквом енергијом, са таквом љубављу, са таквом страшћу у тим годинама?

Ја нисам! Они су једноставно људи који деле мишљење легендарног Била Шенклија: "Неки људи мисле да је фудбал питање живота и смрти. Мене такав став растужује. Верујте ми, фудбал је много, много битнији од тога".

Ако би "потезали" за нешто познатијим фразама, и рекли да је фудбал најважнија споредна ствар на свету, верујем да би Вас само попреко погледали, незаинтересовани за даљи разговор. Код њих нема споредних и главних. Постоји само фудбал.

Ипак, и они који живе тим животом, нису увек успешни у свом послу колико би хтели. А ово је (можда) прича о њима. 

Наиме, истраживање портала thesackrace.com (на српском: трка за отказ) открива да је 52 одсто клубова у Енглеској променило тренера у току 2012. године. Чак 48 клубова, од укупно 92, колико их има од Премијер лиге, па све до четврте дивизије је променило тренера.

У најјачем енглеском рангу, девет клубова је мењало стручни штаб у току године, а неприкосновени су Челси и Квинс парк ренџерс, који су чак три менаџера променили, за само 12 месеци.

Квинс парк је у јануару испратио Нила Ворнока са Лофтус Роуда, због лоших резултата, и довеo Марка Хјуза. "Магија" бившег фудбалера Манчестер јунајтеда помогла је Квинс парку да избегне испадање у Чемпионшип, али почетак нове сезоне наговестио је да је Хјуз негде загубио "чаробни штапић". После 12 мечева без победе, Хјуз је добио отказ.

У западном делу Лондона, још један тим је покушавао да мењањем менаџера побољша игру и промени резултате у 2012. години. Тачније, не један тим, већ један човек - Роман Абрамович.

Андре Виљаш Боаш је на Стамфорд бриџ стигао уз фанфаре и црвени тепих, и као највеће појачање Челсија, али се никада није доказао на Стамфорд бриџу. После лоше серије и неколико наводних окршаја са искуснијим играчима, Португалац је добио отказ, а заменио га је Роберто Ди Матео. Е сад постаје занимљивије... Ди Матео, до тада помоћник Виљаша Боаша, према неким гласинама, био је једина особа омраженија међу играчима од самог Португалца. У том тренутку... Откако је самостално повео "плавце" са клупе, Челси је потпуно процветао.

Неколико великих победа, неколико добрих партија и, најслађе за крај, "клемпави" трофеј Лиге шампиона. За све то време, на Ди Матеа су гледали као човека који ће бити за "кормилом" Челсија док Абрамович не пронађе дуготрајније решење. А навијачи Челсија баш су то видели у Ди Матеу. Човек је донео трофеј који су они чекали читав живот... Али, није тако гледао Абрамович, којем је, иронично, Ди Матео испунио највећу жељу откако је пазарио Челси - засео је са "плавцима" на европски трон. А пре њега нису успела имена као што су Сколари, Анћелоти, Мурињо...

Прва мања серија лошијих резултата у новој сезони, и Ди Матео је морао да оде. А онда шок на Стамфорд бриџу! Уместо њега стиже Рафа Бенитез. Човек који је својевремено, из ове перспективе, стао на жуљ навијачима Челсија. Док је водио Ливерпул, причао је како никада не би водио било кој тим на Острву, осим Ливерпула наравно, а нарочито не Челси. Ипак, ако је за утеху навијачима, и на њега руски милијардер гледа као привремено решење. Али, питање је ко је следећи...

Идемо даље... Вулверхемптон. Тим који је сада у Чемпионшипу, претходне сезоне борио се у најјачем рангу. Прво их је водио Мик Мекарти, а после очајних резултата, и отказа, Тери Конор. Ипак, ни он није могао да разгоропади "вукове", па је и он "попио" отказ.

А сличну судбину доживео је и један легендарни менаџер, једног европског гиганта. Велики Ливерпул годинама никако не успева да пронађе добар тим, тренера, игру, па ни добре власнике претходних година. Очајнички потез америчких власника, био је довођење легенде клуба Кенија Далглиша на клупу "црвених". Сјајан тренер, али човек који годинама није водио нити један клуб, и самим тим није успео да одржи корак са савременим фудбалом. А он је годинама, поготово у Енглеској, итекако еволуирао.

Огромне паре су дате за трансфере, али Далглиш, иако љубимац и херој Копа на Енфилду, није донео клубу најпотребније - резултате. Трофеј у Лига Купу није био довољан, па је морао да оде. Уместо њега стигао је Брендан Роџерс, млад тренер, изузетан тактичар, са свежим идејама и невероватним ентузијазмом. Довољно је рећи да је на разговор понео са собом манифест на 180 страница, односно план како да врати "црвене" на стазе успеха. Међутим, поставља се питање да ли ће у управи имати довољно стрпљења за његове замисли, за које је, свакако, потребно доста времена.

Наравно, одлсаком Роџерса из Свонсија, морала је да се "попуни рупа" у Велсу. На клупу "лабудова" стигао је Михаел Лаудруп, велико име европског фудбала. Свонси је под Роџерсом играо предиван фудбал, а у првом делу ове сезоне делује да је Лаудруп само наставио изградњу сјајног тима, на одличном и сигурном темељу који је бивши стратег поставио.

Али нису сви те среће. Пол Ламберт сада се вероватно каје што је напустио Норич, који је увео у елиту. Преузео је Астон вилу од Алекса Меклиша. Шкот је, на општу радост навијача Виле, који га нису ни желели на том месту, јер је претнодно водио најљућег ривала Бирмингем, оставио клуб у готово безнадежној ситуацији. Ламберт никако да подигне Вилу на ноге, а након две катастрофе, у којима их је Челси изрешетао са 8:0, а онда и Тотенхем са 4:0, изгледа да ће и он ускоро морати да се "пријави на биро".

А Ламбертов бивши тим, Норич, једно је од најпријатнијих изненађења ове сезоне. Крис Хјутон је преузео екипу, а "канаринци" већ сада показују огромну жељу да и наредну годину "певуше" са најбољим екипама на острву.  

Једна од таквих екипа свакако је и Тотенхем. Али то никако да докаже ове године. Хари Реднап, као што је већ речено, преселио се у Квинс парк, а уместо њега доведен, замислите, Андре Виљаш Боаш. Дакле, обојица нису "утекли" далеко, остали су у Лондону, али променили "униформе".

У нову "униформу" ускочио је и Рој Хоџсон, који је преузео репрезентацију, а сви знамо колико Енглезима значи национални тим. Дакле, добро је прошао (за сада). Али, његовим одласком, Вест бром је потражио новог менаџера. И нашли су га у Стиву Кларку, којем је ово први самосталан посао, али већ показује да је итекако дорастао задатку, али о томе ће се више причати у мају, када се "подвуче црта". 

Наредна година биће од изузетне важности за све горе наведене особе. Види се да је било веома занимљивих ротација на клупама у Енглеској, а највише од резултата у прва три месеца 2013. године, зависи да ли ће они и даље бити ту где су сада, или ће по "огласима" тражити нови посао.

Британски медији не предвиђају сјајну судбину Брајану Мекдермоту (Ридинг), Мартину О'Нилу (Сандерленд) и Најџелу Едкинсу (Саутемптон), док се "шушка" да би на крају сезоне могла да се заврши једна лепа прича, додуше прилично болна у последње време, ера Арсена Венгера и Арсенала.

А да... Умало да заборавим... Један од ретких примерака "своје врсте" - Сер Алекс Фергусон је ове године напунио 26 година стажа на "театру снова".  Са клупе "ђавола" водио је тим на 1,472 меча, испратио и направио бројне великане ове игре, а касније се надмудривао са истим... Импресивно, зар не?