Раднички обележава легендарну победу

Седмог априла 1982. Реал са Нишаве уписао је у своју историју победу над Хамбургером, тада једним од најбољих тимова Европе. После голова Бегановића и Фон Хесена, коначан резултат донео је капитен Милован Обрадовић у 75. минуту.

"Примио сам лопту од нашег халфа на нашој половини и претрчао сам целу њихову половину, прошао сам такве играче као што је Калц, као што је Јакобс, као што је голман Штајн, и онда сам пласирао лопту поред њега и то је био делирију, то је победа без репризе", присећа се бивши капитен славне генерације Милован Обрадовић.

Тридесет година касније, у знак сећања на ту победу, део тима поново се окупио на стадиону нишког Чаира.

"Језа ме хвата, то су доживљаји, то су успомене оставили смо младост овде на овом стадиону и мислим да је у оно време цела Југославија живела са нама, Раднички је био мали клуб, непознат, а та генерација је успела полако да подигне цео град, да подигне целу у оно време Југославију", рекао је бивши фудбалер Радничког Славољуб Николић.

У три учешћа у Купу УЕФА Раднички је одиграо укупно 22 утакмице, само у другој сезони пратило га је више од три стотине хиљада навијача, а на утакмици са Хамбургером у Нишу било је око 25 хиљада гледалаца:

"Ви изађете на терен, видите пун стадион, оре се и вијоре заставе, скандирају се имена, сигурно да нам даје мало више снаге и елана", присећа се некадашњи играч Мирослав Војиновић.

Дугогодишњи уредник спортске рубрике у нишким Народними новинама, Душан Марковић сведок је свих утакмица радничког у купу УЕФА.

"Раднички је имао јаку управу, јак тим, стигао је чак до полуфинала купа УЕФА што је могу да вам кажем у данашње време чудо, огроман успех", наводи Марковић.

Раднички са крајем месеца обележава 89. годишњицу, а ветерани се надају да ће веома брзо, на истом стадиону, нова генерација нишких фудбалера поновити њихов успех.