Тврђава Маракана

Очекивали смо пуне трибине, добили смо их. Очекивали смо добар фудбал, макар за ове наше услове, добили смо га. Србија је, макар на једно вече, поново добила свој „вечити дерби".

Феноменална атмосфера готово пуне Маракане увела нас је у још један дуел два наша највећа клуба. Улог је био велики, јер осим финала најмасовнијег клупског такмичења, евентуални победник овог дуела стекао би и психолошку предност пред наставак сезоне.

С тим у складу, обе екипе почеле су опрезније, Партизан у сада већ у карактеристичној 4-5-1 формацији, Звезда уз очигледну намеру да колико год је могуће држи лопту у свом поседу и на тај начин стигне до позиције да угрози Стојковића.

Црно-бели су први припретили у 4. минуту, преко у дербијима увек расположеног Дијаре, али Сенегалац није захватио лопту на начин на који је желео тако да Бајковић није имао потребе да реагује.

У првом делу првог полувремена, од тог тренутка, играло се углавном између два шеснаестерца.

Лопта је најчешће ишла у ширину уместо у дубину, очување сопствене мреже је очигледно био приоритет. У 12. минуту судија Мажић био је принуђен да привремено прекине сусрет због бакљаде навијача Партизана.

Наставило се са готово летаргичном игром на обе стране, чекала се грешка противника која би створила ситуацију из које би било могуће конкретније угрозити гол ривала. Није се предуго чекало.

У 19. минуту, смушену и готово несхватљиву реакцију играча Партизана, прецизније Саше Илића, искористио је Евандро који лепо проиграва младог Луку Милуновића. Млади фудбалер још лепше шаље лопту иза леђа голмана Стојковића, за потпуну кулминацију одушевљена навијача Црвене звезде.

Након примљеног поготка, екипа Партизана у потпуности је пребацила тежиште игре на половину домаћина. Црвено-бели су свесно средину терена препустили браниоцу трофеја, али то није резултирало шансама које би се могле окарактерисати као претерано изгледне.

У 26. минуту након неколико лепих потеза , Вукић покушава са дистанце али лопта је завршила у Бајковићевом наручју.

Партизан је наставио да стеже обруч, нападали су црно-бели готово током целог наставка првог дела игре, али без опипљивијег резултата. Покушавали су Томић, у 29. минуту из слободног ударца и поново Вукић ударцем са дистанце.

Дијара у 42. минуту, након лепог центаршута Томића са десне стране, у правом смислу те речи скида лопту са ноге Вукићу који је био потпуно небрањен, након чега шутира безопасно преко гола.

За све ово време, Црвена Звезда је само у пар наврата долазила до казненог простора гостију, али је квалитетан завршни ударац по правилу изостајао.

У заоставном времену, солидан продор вечерас запаженог Вукића резултирао је гужвом испред Бајковићевог гола, али из метежа у којем су учествовали још и Бабовић, Лазевски и неколико дефанзиваца Црвене звезде није се изродило ништа вредно помена.

У наставку меча, прву полуприлику пропушта Црвена звезда, када лопта долази до Микића, након казненог ударца досуђеног управо над њим, који изненађен не успева боље да је захвати.

Одговор на другој страни је стигао тек који минут касније. Слободан ударац са половине терена одлично је извео Звонимир Вукић, сјајно је утрчао Дијара иза одбране црно-белих али његов одмерен ударац левом ногом уместо мреже погађа оквир гола.

Само пар минута касније, Саша Илић пропушта шансу утакмице. Лепа акција у којој су учествовали Вукић, Томић и на крају Дијара, довела је Сашу Илића очи у очи са Бајковићем, али његов очајни ударац завршава поред леве стативе.

Готово одмах након ове ситуације, капитен Партизана напустио је игру и на његово место дошао је Лазар Марковић.

Уследио је период игре када су играчи обе екипе са тешкоћом контролисали емоције па смо видели неколико оштријих стартова и зачетака конфликтних ситуација. На срећу, ескалације није било, између осталог и због одмерених реакција судије Мажића.

Али као и у првом делу, нешто незанимљивије период игре прекинуо је погодак Црвене звезде. Борха је проиграо брзоногог Касалицу, који интелигентно пласира лопту кроз ноге Стојковића чиме поново диже стадион на ноге.

Недуго затим, тачније у 82. минуту, Миливојевић је окушао срећу са дистанце али овога пута лепо је интервенисао Стојковић.

Све се од тог тренутка одвијало јако брзо. Само три минута касније, након старта над Марковићем и кошкања које је уследило, Миливојевић је добио други жути картон.

Партизан, међутим, није успео да искористи бројчану предност у самом финишу меча, било какве друге промене није било, тако да ће црвено-бели са лепом залихом отићи на реванш.

Остаће упамћена сјајна атмосфера готово попуњене Маракане, и посебно чињеница да на самом стадиону није било никаквих значајнијих инцидената. Штавише, како наводе из дежурне клинике Анлаве, "по први пут у 20 година ниједан повређени није превезен у Клинички центар".

Црно-бели су се показали као екипа састављена од играча са далеко више искуства у оваквим мечевима, али спој добре атмосфере у свлачионици Звезде и оне на трибинама, уз наравно дозу среће, победу су донеле изабраницима Роберта Просинечког. Реванш, по свој прилици, би могао да буде још узбудљивији.