Како је Ибра постао играч

Свако пише књиге. У последње време и маса фудбалера. Аутобиографија Фернанда Тореса није баш неко дубоко штиво, али је писаније Златана Ибрахимовића привуко силну пажњу, јер осликавања одрастање сиромашног дечака у туђини.

Ибрахимовић је у књизи описао однос са оцем Шефиком Ибрахимовићем, родом из Бијељине, који се некако обрео у Шведској. Златан пише да је током младости имао размирица са оцем, као и да није схватао неке његове навике.

"Сам сам се о себи бринуо у детињству, око мене није било никога, апсолутно никога. Али, и тата је урадио невероватне ствари, такође. Али, није био као остали очеви. Није гледао моје утакмице и није ме охрабривао да идем у школу. Он је имао своје цугање, и свој рат, и своју југославенску музику", пише Ибрахимовић.

Када му је отац први пут дошао на утакмицу:

"Нисам могао да верујем! Овај овде тип био је прави отац. Дошао је да прати утакмицу, а ја сам био тотално забезекнут. О томе сам сањао и почео сам да играм с неком потпуно болесном снагом: Срање, тата је овде! То није мудро. Гледај ‘вамо, желио сам викати! Провери! Твој син је најокрутнији светски играч. Мислим да је то један од мојих највећих тренутака. Вратио ми се. Не баш да га и раније нисам имао. Али овако... Било је то нешто сасвим ново. Након игре бих му притрчао да ‘нако мало проћаскамо, као да је сасвим природна ствар да ми је отац ту."

Први клуб у којем је играо звао се МБИ. Касније је прешао у тим ФК Балкан гдје га је тренирао тренер из БиХ.

"У МБИ Малме шведски очеви гледају утакмицу и вичу: Хајмо момци. Добро је! У ФБК Балкан очеви су вичу: Јебаћу ти матер у п...! Мислио сам: "Одлично, баш као код куће. Овде ми је добро!"