Епидемија расизма на Острву

Последњих неколико недеља сведоци смо праве епидемије расизма на стадионима Премијер лиге. Колико је ситуација далеко одмакла види се и по томе да поједини британски политичари траже отварање истраге поводом све чешћих увреда на расној основи.

Британски парламент је услишио молбе једног дела посланика и истражиће све учесталије случајеве расних увреда на фудбалским мечевима. О овој ствари почетком марта расправљаће Одбор за културу и спорт.

Све је почело од када је Џон Тери, наводно, вређао тамнопутог фудбалера Квинс парк ренџерса Антона Фердинанда. Сличним путем кренуо је и нападач Ливерпула Луис Суарез који је недавно кажњен са седам мечева суспензије због вређања Евре на расној основи.

Кап која је прелила чашу били су повици са трибина Енфилда којима је навијач Ливерпула вређао играча Олдама Тома Адејемија, који је стадион напустио у сузама. Тада је ухапшен 20-годишњи навијач за кога се сматра да је одговоран за овај инцидент.

Данас се догодио најновији случај, а жртва је играч Евертона Лиус Саха, кога су на расној основи вређали путем Твитера.

Све то навело је поједине чланове парламента да траже званично отворање истраге и да преузму ствар у своје руке, јер сматрају да фудбалски савез те земље не ради довољно на спречавању тих појава.

Мајк Хенкок, посланик Либерално-демократске партије у британском парламенту најватренији је заступник отварања званичне истраге јер је, према његовом мишљењу, такво вређање апсолутно неприхватљиво.

"Фудбалски савез Енглеске више пута је неадекватно поступао у овој ствари. Савез ни не слути какав презир људи осећају према њима због њихове неспособности да ураде нешто по питању расног вређања", рекао је Хенкок.

Осим Савеза, према мишљењу Хенкока, за такву атмосферу у енглеском фудбалу заслужни су и клубови.

"Став клубова према овој ствари је тотално неодговоран. Они само причају, али ништа не чине да би сличне ствари спречили", навео је Хенкок.

Ставове Хенкока подржава и Јан Лукас из Лабуристичке партије, који је рекао да клубовима и Фудбалском савезу треба помоћ да се изборе са епидемојом расизма.

"Ми имамо могућност да у парламенту оснујемо независну групу. То би можда створило проблеме Савезу и клубовима који мисле да сами могу да решавају ствари. Било би од велике помоћи да се отвори истрага, јер је појава расизма велики проблем у овом тренутку", навео је Лукас.

Пјара Повар, председник Европске фудбалске антирасистичке групе (FARE), критиковао је понашање Ливерпула после казне која је изречена Луису Суарезу због расистичких увреда на рачун Евре.

Повар мисли да је понашање клуба и тренера Далглиша довело до тога да, на утакмици против Ливерпула, фудбалер Олдама Тони Адеми доживи расне увреде са трибина Енфилда.

"Ако погледате коментаре тренера Ливерпула Кенија Далглиша и став клуба да подржи Суареза и да каже да је играчу нанета неправда, онда није ни чудо што навијачи упадају у 'племенски занос' на утакмицама", рекао је Повар.

Он је поставио питање да ли ће навијачи тог клуба подржавати грешку свог фудбалера, и поред чињенице да је у Премијер лиги четвртина фудбалера тамнопута.

Треба поменути да проблем са расизмом у енглеском фудбалу није скорашњи. До почетка деведесетих година тамнопути играчи су много чешће били на мети навијача, а увреде су биле много бруталније.

Чак ни после "великог чишћења" трибина енглеских стадиона које је извела Маргарет Тачер увреде нису престале. Тако је, рецимо, екипа Ливерпула, за коју је 1997. године потписао Пол Инс од стране градских ривала Евертона, али и многих других клубова називана niggerpool.

Овај израз није могуће превести на српски језик, али њиме се вређа клуб који је потписао уговор са тамнопутим Инсом. Навијачима није сметала ни чињеница што је Инс био капитен националног тима.

Звучи невероватно, али са трибина енглеских стадиона расне увреде можда и нису најгоре ствари које се могу чути. Није ретка појава да се на утакмицама против Манчестер Јунајтеда исмева трагедија коју је овај клуб доживео 1958. године у Минхену када су у авионској несрећи погинули фудбалери.

Навијачи немају милости ни према присталицама Ливерпула који су погинули на стадиону Хилсборо 1989. године. Лидс је често на мети противника који величају погибију њихових навијача 2000. године у Истанбулу, који су избодени од Галатасарајевих хулигана.

Велшким фудбалерима се на трибинама често маше сликама оваца, и натписима и повицима Sheepshaggers, што подразумева особу која има сексуалне односе са овцама. Ово је на својој кожи најбоље осетио велшки репрезентативац Белами који је често на мети противничких симпатизера.

Прошле недеље на мечу између Донкестера и Барнслија, фудбалер домаће екипе Били Шарп био је жртва болесних повика са трибина којима су гостујући навијачи вређали његове мртве бебе.

Постојале су ситуације у којима енглески навијачи од болесних прозивки нису поштедели ни српске тимове. Тако је на утакмицама Звезде и Лестера, Партизана и Лидса, и младих репрезентација Енглеске и Југославије виђено да навијачи са Острва шире руке симулирајући авионе, тачније подсећајући на НАТО бомбардовање наше земље 1999. године.