Сећање на Токио

Као да је јуче било. Утакмица у Токију за титулу клупског шампиона света против чилеанског Коло-Кола, која је почињала у касним сатима, и милиони људи који су то вече остали будни да гледају како Црвена звезда, после европске, осваја и светску титулу.

Момке, који су неколико месеци раније у Барију већ ушли у фудбалску историју, предводио је Владица Поповић, а играли су: Звонко Милојевић, Душко Радиновић, Горан Василијевић, Владимир Југовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Милорад Ратковић, Влада Стошић, Дарко Панчев, Дејан Савићевић и Синиша Михајловић.

Већ на почетку утакмице било је јасно да је Звезда ближа и овој титули. Прво је Југовић у 19. минуту постигао погодак, чиме је начео противника.

У финишу првог полувремена на кратко се само увукао страх код навијача Црвене звезде, када је искључен Дејан Савићевић. Ипак, то је трајало само до тренутка када су црвено-бели истрчали на терен у другом полувремену и наставили да ломе противника.

Са још два гола у наставку, од којих је један поново дао Југовић, а други Панчев, тадашњи европски шампион оверио је и други највећи фудбалски трофеј.

Две деценије касније, у тренутку када клуб преживљава можда и најтеже дане од оснивања, сећање на Токио, и на Бари пре тога, ретке су ствари које подсећају на величину клуба.

Најављен повратак у клуб Драгана Џајића, једног од творца тог невероватног успеха, можда ће вратити наду да ће једног дана Маракана дочекати да се радује нечему сличном.

Или, како каже песма која се често чује са северне трибине нашег највећег стадиона:

Нека бог да среће да се врате дани,

Славни дани наше прошлости,

Да и деца наша на Маракани,

Радују се светској титули.