Без победника у Гдањску

Дуел две екипе које су освојиле све релевантне трофеје у светским оквирима од 2006. године у највећој мери није донео очекивану дозу узбуђења. Поново је до изражаја дошла јасна тенденција учесника овако важног такмичења да, пре свега и по сваку цену, избегну пораз на премијерној утакмици.

Италија је почела у формацији која је била у складу са нападачким најавама селектора Пранделија – са три играча у последњој линији и појачаним везним редом. Занимљиво, номинални фаворит на овом сусрету, селекција Шпаније, од првог минута играла је без класичног нападача. На терену, све то је деловало другачије.

Шпаније је била та која је контролисала лопту, са лакоћом су браниоци титуле освајали део по део терена од самог старта, али осим два ударца Давида Силве, од којих је само један ишао у оквир гола, конкретнијих прилика није било.

Ипак, далеко од тога да је све деловало идеално у шпанском тиму. Серхио Рамос поклонио је Италијанима прилику након што је, без очигледног разлога, фаулирао Касана на ивици казненог простора. Пирло је успео да пошаље лопту поред живог зида, али не и поред лепо постављеног Икера Касиљаса.

Како је меч одмицао, „азури" су деловали све организованије, а релативно висок притисак, који су повремено наметали у фази дефанзиве, потпуно је удаљио Шпанце од Буфоновог гола.

У 22. минуту, лопта се након ударца Касана са десне стране откотрљала на подједнакој удаљености од гола Икера Касиљаса и Марија Балотелија, који је био у пуном налету.

Треба истаћи и сјајно издање Де Росија који се, у необичној и изузетно одговорној улози централног бека, феноменално снашао. Одлично се кретао без лопте, беспрекорно је радио корекцију друга два играча у последњој линији и на тај начин је био непремостива препрека све малобројнијим налетима „фурије".

Прилике Шпаније свеле су се на неколико помало усиљених покушаја Андреса Инијесте. На другој страни, далеко конкретнији били су Италијани, али Касано, а затим два минута касније и Маркизио после готово идеалног волеј ударца, нису успели да постигну погодак и на тај начин подигну ритам утакмице.

Ако је неко и сумњао, први жути картон на сусрету зарадио је Марио Балотели, након кулминације оштрих стартова и беспотребних дијалога са судијом Касаијем.

У 44. минуту, по први пут смо видели на делу „телепатску" везу Ћавија и Инијесте. Први из Барсиног двојца на импресиван начин је, пасом по дубини између неколико играча Италије, пронашао Инијесту који, на своју жалост и жалост својих навијача, не погађа оквир гола.

Није се дуго чекало на одговор Италијана. Тијаго Мота са ивице петерца шутира у Касиљаса. Исто то учинио је и Касано, само главом и са нешто веће раздаљине који тренутак касније.

Први су у наставку запретили Шпанци, али је леп ударац Фабрегаса у 49. минуту још лепше одбранио Буфон. Недуго затим, Инијеста пропушта и понајбољу прилику своје селекције до тог тренутка.

Са само пет метара шутирао је везиста Барселоне, искоса је гађао супротан угао, али је врховима прстију Буфон одбио лопту у корнер.

Неколико лепих акција Шпаније испратио је и кикс Серхија Рамоса, који је поклонио лопту и идеалну прилику за гол Балотелију, који је, пак, својим несхватљивим оклевањем успео само да изнервира навијаче на трибинама.

Неколико тренутака касније, Балотели је своје место у тиму уступио Ди Наталеу.

Овај потез селектора Пранделија као да је покренуо лавину. Све је почело када је феноменални Пирло одлично уочио и затим проиграо нападача Удинезеа, који успева у ономе у чему његове колеге нису – постиже погодак.

Ипак, кратко је трајала радост „азура", јер су само три минута касније Шпанци стигли до поравњања. Реванширао се Силва Пирлу за сјајну асистенцију, Фабрегас се нашао очи у очи са Буфоном, што му је било довољно да постигне први погодак за своју селекцију на овом Европском првенству.

Од тог тренутка, као да су се пренули сви актери овог сусрета. Шпанци су доминацију у поседу лопте коначно успели и да претворе у неколико добрих прилика. Најбоља од њих била је она који је пропустио Жорди Алба, чији је волеј ударац завршио поред стативе.

У игру је ушао и Фернандо Торес, одмах је изашао сам испред Буфона, али се спетљао у одсудном тренутку и тако пропустио идеалну прилику без иједног упућеног ударца.

У 77. минуту, и Италија пропушта феноменалну прилику када Ди Натале, после центаршута Ђовинка, покушава готово акробатски, али лоше захвата лопту која након тога одлази поред стативе.

Да ни на тренутак гледаоци не буду лишени узбуђења потрудио се поново Торес, који не само да није искористио сјајно проигравање Силве, већ је успео да на себе навуче бес свих својих саиграча јер из несхватљивих разлога није лопту проследио до нечуваног Хесуса Наваса, испред кога се налазила само празна мрежа. До краја, још је само Ћави Алонсо окушао срећу, али његов ударац није био довољно прецизан.

На крају, подела бодова је исход с којим оба тима могу и морају бити задовољни. Ово је, ипак, корак напред за Шпанију у односу на Јужну Африку, када су на отварању поражени од Швајцарске. Италијани су, на другој страни, успели да запуше уста свима који су их олако отписали пре почетка Шампионата, као и да равноправно истакну кандидатуру за највиши пласман.