Велика награда Турске, последњи пут?

Свака прича о стази у Турској почиње са фантастичном Кривином 8, и крајње је време да се организатор побрине да иста добије неко прикладније име. Ако би интервјуисали возаче и тражили да од делова свих стаза на календару саставе њихову омиљену стазу, једине три кривине које би сигурно сви уврстили у свој избор су легендарни О Руж са Спа Франкоршампа, 130 Р са Сузуке и Кривина 8 са Отодрома.

Овај леви завој на стази у Турској има три темена, и возачи трпе силу до чак 5Г, у укупном трајању дужем од 7 секунди. То је најтежа кривина за гуме на целом календару (посебно за предњу десну), па није тешко закључити да ће, као и на прошлој трци, победу у Истанбулу пре донети добра стратегија, него најбржи ауто.

Али како погодити добру стратегију, када је толико пуна варијабли у игри?

Прва је, свакако, број одлазака на замену гума. Симулације кажу да би тврда мешавина могла да потраје око 10 кругова, док би мека могла да издржи 2 круга дуже, али колико је опасно веровати компјутерима показала нам је прошла трка. Марк Вебер је стартовао са 18. места (а не 17. као што сам у анализи трке написао) и стигао до подијума зато што је у квалификацијама грешком сачувао све сетове меких гума. При томе, његова вожња је била толико убедљива, да стижу гласине да неки водећи тимови разматрају могућност да се послуже сличном тактиком и жртвују понеку стартну позицију зарад уштеде једног или више сетова свежих гума.

На Отодрому може да се претиче, најдужи правац је дугачак 1368 метара, а одлазак на замену гума траје укупно само око 22 секунде па је за очекивати да победничка тактика подразумева бар 3, а можда и чак 4 одласка на сервис.

Додатна непознаница је и време, будући да нас очекује сигурно хладан, а вероватно и кишни викенд. Уз максимално прогнозирану температуру од 15-ак степени, возачи ће имати проблема са постизањем радне температуре, посебно тврде мешавине, и то може бити значајно. Шанса за кишу је према прогнози преко 50%, па ако је буде, све калкулације се морају урадити изнова.

Иако се стаза у Истанбулу налази у Азијском делу Турске, рачуна се да од ове трке званично почиње Европски део сезоне, који ће потрајати (уз кратак излет у Канаду у јуну) све до Сингапура крајем септембра. Традиционално, то је увек била прва прилика за тимове да направе прва унапређења на својим моделима, и ни ова година неће бити изузетак. Кренимо редом.

Актуелни шампиони су и ове сезоне импресивни, уз изузетак КЕРС-а који још нису савладали, па је сасвим логично да би најзначајније побољшање за Ред Бул на трци у Турској требало да представља коначно решење проблема са системом за акумулацију кинетичке енергије. Уколико тако и буде, аустријска екипа би могла да забележи прву победу у Истанбулу.

Свеже ошишани Фетел посебно воли ову стазу јер је ту први пут тестирао формулу 1, али му повратак у Турску ове сезоне неће бити нарочито пријатан због успомене на глупост коју је направио прошле сезоне, када је себе, а умало и Вебера, избацио са трке у преамбициозном покушају претицања и на тацни уручио победу Мекларену.

Вебер, са друге стране, долази на стазу у жељи да по први пут ове сезоне победи клупског колегу, не само зарад повратка у трку за титулу. У години у којој пуни 35, Аустралијанац је на великој прекретници своје каријере. Добрих неколико трка му могу донети бар још једну, а можда и неколико сезона, али неуспех да се носи са Себом га може коштати и пензије на крају 2011.

Мекларен доноси нека побољшања у Турску, али и Луис и Џенсон изјављују да не очекују превише од тога. Штавише, екипа из Вокинга је званично објавила да за Ред Булом заостају 3 до 5 десетинки по кругу, али то никога неће заварати. Мекларен увек иде на победу, и ако су у Кини успели да надмудре шампионе, у Турској свакако имају право на наду.

Ферари у Истанбул доноси ново предње и задње крило, али слично Меклареновим возачима, и Алонсо изјављује да не би требало очекивати чуда. Шпанац је, уз Барикела и Буемија, најлошији стартер ове сезоне, са укупно седам изгубњених позиција током првог круга у претходне три трке. Ако на то додамо да је његова (и Фераријева) најбоља стартна позиција била пето место, јасан је извор песимизма.

Маса, са друге стране, одише новим оптимизмом, након што је на претходне две трке био бољи од клупског друга. Бразилац је, са три победе између 2006. и 2008. године, најуспешнији возач Отодрома, али на четврту ће највероватније морати да сачека још мало. Ипак, све што вреди за Мекларен важи и за тим из Маранела, и питање је тренутка када ћемо их видети на првом подијуму у 2011.

А на подијум се, осим Ред Була и Мекларена, једино још пео Рено. Тајна успеха лежи у чињеници да је на свим претходним тркама екипа постизала највећу максималну брзину (у Турској се очекују брзине преко 320 км/х), али и у сјајним стартовима. Хајдфелд је у првим круговима на прве три трке напредовао за укупно 12 позиција, Петров за четири. Стаза у Турској, међутим, има кратак правац до прве кривине, па ће представљати прави тест за брзо стартујуће црно-златне болиде.

Мерцедес је у Кини напокон показао мало потенцијала који је демонстрирао током зимских тестова. Још увек недовољно за победу, али уз паметну стратегију подијум није искључен. Свакако не за екипу коју води један од најбољих тактичара Рос Брон. Нико Розберг је наводно жеља Ферарија за наредну сезону, али тешко је очекивати да би га Мерцедес пустио.

Вилијамс проживљава тешке тренутке, и мада у Турску стиже са ревидираним предњим и задњим крилом, изменама на кочницама и поду аутомобила, главна прича су промене у техничком делу тима.

Аустралијанац Сем Мајкл, технички директор, након 11 година одлази из екипе на крају сезоне, а уговор неће бити продужен ни главном аеродинамичару, Џону Томлинсону. На њихово место, од јуна месеца, стиже помало заборављени Мајк Кофлан, уз Најџела Степнија главни актер афере „Спајгејт" из 2007. године. Степни, тада у Ферарију, је Кофлану, техничком директору Мекларена, послао комплетну документацију Фераријевог аутомобила, а Кофланова жена је била довољно глупа да покуша да материјал умножи у локалној фотокопирници. Резултат - Мекларен је кажњен са рекордних 100 милиона долара, уз брисање из шампионата конструктора за ту сезону, док су Степни и Кофлан добили по две године забране рада у формули 1.

Кофлан је безуспешно покушао да се врати још прошле сезоне, као технички директор нама занимљивог тима - Стефан ГП - али чињеница да долази у Вилијамс изненадила је многе. У сваком случају, Вилијамсу је, да би преживео, неопходно да сезону заврши на петом или најмање шестом месту међу конструкторима, а у овом моменту су у најбољој варијанти тек девети. Уколико нови делови не донесу напредак већ у Турској, судбина некад славног тима биће врло неизвесна.

На крају, још пар чињеница. Отодром је једна од само пет стаза ове сезоне које се возе у правцу супротном од смера кретања казаљки на сату, што значи да ће возаче после трке болети лева страна врата.

ДРС ће бити могуће активирати пре Кривине 11 и користити до кочења за Кривину 12. Битна информација за Мерцедес ГП (види извештај са прошле трке): потрошња горива је неуобичајено велика (око 150 кг), између осталог и због бројних узбрдица и низбрдица на стази - висинска разлика стазе износи чак 46 метара. Пошто смо по статистици на претходне три трке видели скоро 150 претицања (само у Кини 63!), очекујемо бар још 50-ак на Отодрому. Мада од почетка сезоне сигурносни ауто још није излазио на стазу, шанса да се то деси у Турској је релативно мала (33%). Ипак, уколико киша заиста падне...

Уживање почиње у недељу у 14 часова, док су квалификације у суботу у 13.