Формула 1 – Анализа Велике награде Аустралије

Од прве трке у сезони се увек очекује да превасходно да одговор на питање какав је прави редослед екипа. Као у некаквом имагинарном пазлу, одговор на то питање онда отвара простор да се сложе и одговори на остала битна питања - ко ће бити највећи такмаци у борби за титулу, и колико занимљиве трке можемо да очекујемо у новој сезони.

Иако се трка за Велику награду Аустралије вози на нетипичној стази у Алберт Парку која није репрезентативна за остатак сезоне, парадоксално, последњих година представља веома добар показатељ онога што нас очекује. Тако је у периоду од 2006-2009. године победник трке у Аустралији освајао и титулу првака на крају сезоне, а тек прошле године је ова четворогодишња традиција нарушена победом Џенсона Батона, али тек пошто је у том моменту водећи, Себ Фетел одустао услед механичког квара.

Фаворити

Оно што нико не доводи у питање је супериорност Ред Була, макар када му је за воланом светски првак. Ејдријен Њуи је поново направио шампионски модел који, баш као и претходници, своје противнике туче пре свега фантастичним пријањањем у кривинама. По подацима из Аустралије, Фетел је кроз кривину 11 пролазио за просечно чак 17 километара на час брже од најближег такмаца, Луиса Хамилтона (који је и даље уверен да се предње крило Ред Була савија током трке значајно више него што то правила дозвољавају, иако Чарли Вајтинг, директор трке тврди да је крило потпуно легално). Све је изгледало још импресивније, када смо сазнали да ни током квалификација ни током трке Ред Бул није користио КЕРС систем.

Међутим, пре него што неко брзоплето закључи да ће Ред Бул тек бити непобедив са КЕРС-ом, чињеница је да то што аустријска екипа није користила систем за акумулацију кинетичке енергије представља најбољу могућу вест за њихове ривале. Јер, очито је да са КЕРС-ом Ред Була (који производи италијански Мањети Марели) нешто није у реду, и ту можда лежи шанса других тимова. Уколико у Ред Булу не нађу решење за овај проблем, уз "Реноов" мотор за који се зна да није на нивоу ни "Мерцедеса" ни "Ферарија", постаће веома рањиви на стазама са дугим правцима (као што је на пример Сепанг), а поготово на старту трка на стазама са дугачким правцем до прве кривине. Прилика да ову теорију проверимо нас чека већ за викенд на стази у Малезији, под условом да не буде кише, мада прве прогнозе говоре да нас чека право олујно време током целог викенда.

Мекларен је успео да у последњем тренутку промени дизајн свог аутомобила, и то, понајпре, тако што је ископирао решење издувне цеви мотора са Ред Буловог аутомобила. Резултат је одмах био видљив, јер су у Мелбурну били бржи не само од "Реноа" и "Мерцедеса", већ и од "Ферарија", и тако ускочили на позицију главног изазивача Ред Була. Нема сумње да је то позиција у којој ће се екипа са два бивша светска првака свакако добро снаћи, а то поготово важи за Луиса Хамилтона који у обе претходне сезоне није био у прилици да се бори за титулу од самог старта сезоне.

Ферари је наоко највише разочарао, али далеко од тога да би требало да послуша савет Флавија Бријатореа и одмах отпише ову сезону (Уосталом, ко још слуша савете италијанског плејбоја?). Иако је заостатак за Ред Булом у Аустралији био поприличан, ако се види како је Мекларен за кратко време постао конкурентан, најмање исто се може очекивати и од италијанске екипе. Осим тога, на стазама са другачијом конфигурацијом, заостатак ће сигурно бити мањи, а у веома мотивисаном Алонсу италијанска екипа има возача који би био фаворит за титулу и да вози за тим са много мање ресурса на располагању него што је то случај са легендом из Маранела.

"Рено" је несумњиво задовољан првим подијумом за једног Руског возача у историји Формуле 1, али тешко је отети се утиску да се њихове амбиције завршавају баш ту негде, са повременим подијумима. Уз несумњиво добар аутомобил, са возачем калибра Кубице за управљачем, ова сезона је могла да им донесе много више.

Насупрот Реноу, Мерцедесу не мањка амбиција, али у Аустралији нису показали да имају аутомобил који би те амбиције испунио. Ипак, ако узмемо у обзир да је Шумијева трка практично била завршена већ у првом кругу, а да је Ника са стазе избацио Рубињо, у Мелбурну ипак нисмо имали прилику да проценимо праву снагу немачке екипе, па ћемо за процену њихових шанси морати још мало да сачекамо.

Утицај нових правила

Што се тиче Пирелија, поштена оцена би била да нове гуме нису драматично утицале на исход прве трке, али исто тако нису ни разочарале. Иако су возачи успевали да извезу значајно више кругова на једном сету гума него током зимског тестирања, ипак су поједини водећи тимови вршили чак три замене гума током трке, што јесте у складу са предсезонским предвиђањима. За изненађење се ипак побринуо Зауберов почетник, Серхио Перес, који је целу трку одвезао са само једном променом гума. Иако је по завршетку трке дисквалификован заједно са клупским колегом Кобајашијем (услед мале техничке неисправности задњег крила која није имала утицај на перформансе аутобила), и тако остао без заслуженог шестог места, Мексиканац је с правом проглашен звездом трке. Укупно је извезао седмо најбрже време, а још импресивнија је чињеница да га је постигао у шеснаестом кругу на новим гумама. Заубер иначе није планирао само једно заустављање за новајлију, али је екипа током трке прилагодила тактику чињеници да Перес успева да не само сачува гуме, већ и да притом вози брзо. Велики успех за почетника, али и сигнал свим другим екипама да се мало више позабаве експериментисањем са бројем одлазака на сервис.

Покретљиво задње крило је стартовало са променљивим успехом. Иако су аутомобили са активираним системом били бржи од аутомобила које су следили, то углавном није било довољно за претицање. Ипак, као што је ФИА и најавила, систем је још у експерименталној фази и у наредних неколико трка ће се обавити фино подешавање - могуће је и продужење дела стазе на којем се систем користи - док се не добије формат који је најпожељнији. Ипак, иако бивши светски првак Ники Лауда тврди да је увођење покретљивог задњег крила обична глупост, већ сада је јасно да чак и ако систем не омогући претицање међу водећим такмичарима, ипак ће значајно олакшати претицање споријих возача, што представља јасан напредак у односу на претходне сезоне.

На крају, КЕРС поново није одушевио, и већ се јавља бојазан да утицај система неће бити значајнији него пре две сезоне, када се показао најбитнијим на старту трке. Ипак, пошто је јасно да стаза у Мелбурну није идеална за демонстрацију могућности система за акумулацију кинетичке енергије, и за коначну оцену о утицају КЕРС-а на узбудљивост трка ћемо морати да сачекамо.

Срећом не дуго, јер већ у петак почиње нови викенд, овога пута на правој тркачкој стази.