Ферстапен показао зашто је шампион и славио у Имоли, Ферари ублажио катастрофу

Ферстапен је силовито стартовао и већ на самом почетку трке, храбрим кочењем у трећој кривини, преузео чело колоне од Оскара Пјастрија, који је имао предност пол позиције.

Није оклевао ни Пјастри који је одмах престигао Џорџа Русела и пробио се на друго место. Напредовао је и Ландо Норис у уводним круговима. 

Возачи су држали своје позиције до 14. круга, када је Пјастри први отишао на замену гума, а испратили су га Шарл Леклер и Фернандо Алонсо.

Добар потез су направили возачи који су први мењали гуме, јер се испоставило да су тврди пнеуматици боље функционисали.

Прво велико дешавање на трци било је заустављање болид Естебана Окона на трави поред стазе што је довело до виртуелног возила безбедности. То се испоставило као проблем за оне који су већ променили пнеуматике.

Ферстапен је то искористио и отишао да замени гуме, што се испоставило као одлучујући потез у трци. За њим је пошао и Норис, али је промена била спора, па је пао у поретку.

Фераријеви возачи тада као да крећу у офанзиву. Хамилтон и Леклер крећу да престижу једног по једног возача за делиријум на трибинама у Имоли.

Ипак, још једном је трка заустављена после отказивања болида Кимија Антонелија. Возило безбедности је било на стази до 54. круга, што је умртвило трку, а после рестарта, Ферстапен и Норис су имали новије гуме, па су боље изгледали на стази.

Пјастри није могао на замену што је омогућило његовом тимском колеги да га престигне.

Хамилтон је после рестарта престигао Расела, а Леклер је успео да се одбрани од Албона у последњим круговима трке.

На крају је тријумфовао Макс Ферстапен којем је ово четврта везана победа у регији Емилија-Ромања, а иза њега су били Норис и Пјастри.

Посебна пажња на овој трци била је на Леклеру и Хамилтону који су возили на домаћој стази, а седмоструки шампион света је на крају успео да стигне до четврте позиције.

Коначан пласман:

1. Макс Ферстапен 
2. Ландо Норис 
3. Оскар Пјастри
4. Луис Хамилтон 
5. Алекс Албон
6. Шарл Леклер
7. Џорџ Расел
8. Карлос Сајнц
9. Исак Хађар
10. Јуки Цунода
11. Фернандо Алонсо
12. Нико Хулкенберг
13 Пјер Гасли
14. Лијам Лосон
15. Ленс Строл
16. Франко Колапинто
17. Оливер Берман
18. Габријел Бортолето 
19. Кими Антонели
20. Естебан Окон

Имола - легенда међу стазама Формуле 1

Градња Имоле започета је 1950. године. Већ у октобру 1952. била је спремна за тестирања, а прве трке су се одржале 1953. године. Имола је први пут угостила незваничну Ф1 трку 1963. године, али је тек 1980, добила част да први пут буде домаћин званичне Велике награде Италије. 

Ова стаза угостила је укупно 27 трка до 2006. године, а вратила се у календар Формуле 1 2020. године као домаћин Велике награде Емилије Ромање.

Трка се вози у смеру супротном од казаљке на сату са легендарним кривинама попут Acque Minerali, Piratella и Tamburello, које не праштају грешке.