Крунски драгуљ Формуле 1

Толико тога је већ испричано о легендарној трци на којој возачи већ дуже од пола века неприродно брзо јурцају између казина, солитера, луксузних хотела и обале начичкане најскупљим јахтама, а опет, толико тога још има да се каже. Опасну и потпуно застарелу стазу, којој се јединој толерише чињеница да не испуњава готово ни један технички и сигурносни критеријум модерне Формуле 1, карактеришу атрибути који су само наоко неспојиви, јер је у исто време и најспорија и најопаснија, и најкраћа и најзахтевнија.

Можда и најбољи показатељ колико је Монако другачији од свих других стаза представља податак да је од претходних 59 трка, 39 пута победу односио неко од светских шампиона, што је проценат невиђен на другим местима. Ако узмемо у обзир да ће на овогодишњој трци стартовати шест светских првака, делује као да је јасно ко су фаворити.

Ипак, Монако не би био то што јесте када би све било тако једноставно, јер на овој стази никад и ништа није једноставно. У Монаку је тако могуће да генијалан возач као што је био Сена слави шест пута, али и да велики шампиони као што су Џим Кларк, Фитипалди, Хант или Пике, који заједно имају 8 титула првака света никад не доживе задовољство примања пехара из руку монегашког Принца.

Да за победу у Монаку није неопходно да будеш светски шампион сведоче случајеви Стирлинга Моса, Жила Вилнева, Дејвида Култарда и Пабла Монтоје, који су побеђивали у Кнежевини, неки и по више пута. Али ако за Моса већ дуго важи да је најбољи возач на свету који никад није био светски првак, а за Жила да је до појаве Сене био најталентованији возач у историји, док Култард иза себе има 13 победа у шампионату а Монтоја 7 победа плус титулу у КАРТ серији и победу на Индију, шта рећи за Оливијеа Паниса или Јарна Трулија, који су своје једине победе у каријери забележили баш у Монте Карлу? Да ли је потребно спомињати 1996. годину, када су трку завршила 3 (?!) возача, или 1982. када је у последњи круг трке као водећи ушао Пирони испред Де Ћезариса, а трку добио Патрезе након што је прво Пирони остао без горива да би затим Де Ћезарису отказао мотор?

Закључак је, као и све друго у вези са овом стазом, помало контрадикторан: за победу у Монте Карлу мораш бити велики мајстор, али опет нико није без шансе.

Али оставимо славну прошлост на миру и позабавимо се оним што нас очекује овог викенда.

У данашње време, за успех у Монаку није толико битна снага мотора или смицалице као што је Мерцедесов дупли ДРС - потребан је аутомобил са сјајним убрзањем из спорих кривина, будући да су све такве. То значи да је потенцијални круг фаворита овог пута шири него иначе јер осим „дежурних криваца" - Мекларена, Ред Була, Ферарија, Лотуса и Мерцедеса - укључује и Вилијамс и Заубер.

Као и на претходним тркама, хармонија аутомобила и Пирелијевих гума ће бити пресудна за победу, али у Кнежевини посебно значајна може бити стартна позиција.

Очарани чињеницом да смо на пет претходних трка видели исто толико различитих победника многи нису приметили да је осим у Малезији, која је због временских услова била изузетак, победник трке ове сезоне увек стартовао из првог реда, а у Монте Карлу је добра стартна позиција одувек била кључна због недостатка правог места за претицање.

Други одлучујући фактор ће бити права тактика, а колике су варијације могуће најбоље показује прошлогодишња трка - победник Фетел је на замену гума ишао само једном, другопласирани Алонсо два пута док је трећепласирани Батон гуме мењао чак три пута.

У нормалним околностима, било би за очекивати да у недељу већина тимова планира две промене гума, али да ли ће околности бити нормалне? Тешко, будући да је киша која је пала током другог слободног тренинга онемогућила тимове да тестирају понашање Пирелијеве супер меке мешавине (која ћемо први пут гледати ове године), а уз предвиђену кишу и током суботњег слободног тренинга и током квалификација може да се догоди да тимови у трку уђу без сазнања о томе колико кругова супер мека гума може да издржи у комбинацији са аутомобилом пуним горива.

Ако урачунамо да ће због потенцијално кишних квалификација у суботу поредак на старту трке вероватно бити макар делимично неочекиван, јасно је да ће добра тактика и паметно подешавање болида бити кључни за победу. И мада је због свега наведеног јасно да је и превише непознатих у једначини која између осталог садржи и чак 71% вероватноће за бар један излазак сигурносног возила током трке, не могу а да не издвојим фаворите.

Мекларен је ове сезоне на сувој стази увек фаворит када је субота у питању, али значајно лошији током трке. Иако су и Батон и Хамилтон већ побеђивали у Монаку, преовлађује мишљење да је Луис фаворит број један, и да би у Монаку могао да забележи прву победу у сезони.

Ред Бул после прва два тренинга не делује као тим на који би требало озбиљно рачунати овог викенда па ће због тога сигурно бити међу онима који прижељкују кишу у суботу. Са друге стране, навијачи Ферарија имају чему да се надају јер је екипа направила леп напредак на прошлој трци и Алонсо ће бити у најужем кругу фаворита за победу, без обзира на временске услове.

Лотус је резултатима на последње две трке избио на треће место у шампионату конструктора и сви очекују прву победу за тим из Енстона, можда већ и у Монаку. Кими је већ побеђивао у Кнежевини, док је Грожан из трке у трку све сигурнији, и Мекларенови возачи очекују да им Лотус буде највећи конкурент у недељу.

Мерцедес по резултатима са првих слободних тренинга није нарочито импресионирао, мада је екипа доста самоуверена у погледу својих шанси. Ипак, Шуми ће због инцидента са Сеном из прошле трке морати да стартује пет места ниже него што избори у недељу, што шампиона који је пет пута побеђивао на овој стази ипак искључује из најужег круга фаворита. За разлику од њих, Заубер је био одличан на првим тренинзима и оба возача ће бити конкуренти за бодове, уколико их киша превише не омете у суботу.

На крају, Вилијамс и пре свега Малдонадо у Монако долазе на крилима победе са Каталуње, па није необично да је Венецуеланац многима фаворит из сенке за победу у недељу. Поготово зато што је Малдонадо док је возио ГП2 серију чак два пута побеђивао у Монаку.

Уместо закључка - превише фаворита, непредвидљиви климатски услови и најлуђа стаза на свету - да ли вам је потребна боља позивница?