Плодна атлетска година – Дуплантис ближе Сунцу, Топићева на светском подијуму

Када се подвуче црта након дворанске сезоне, у салду се налазе четири светска рекорда, 28 светских првака и 26 европских.

Грант Фишер је први упецао светски рекорд у 2025. години.

Поред улова на 3.000 метара, када је 8. фебруара у Њујорку истрчао 7:22,91, Фишер је шест дана касније уписао своје презиме на врх листе најбржег атлетичара и на 5.000 метара и 25 кругова у дворани претрчао за 12:44,09.

Само дан пре Фишеровог другог рекорда, Јакоб Инфебригтсен је у једној трци поставио два светска рекорда, на 1.500 метара и једној миљи (1.609 метара).

Семафор је у француском Лијевену првобитно зауставио на 3:29,63 и касније додатних 109 метара истрчао за 15,51 секунд.

Инфебригтсен је следећег месеца отпутовао у Холандију на Европско првенство у дворани и направио ванвременски успех.

Трећи пут узастопно је освојио златне медаље на 1.500 и 3.000 метара. Након Торуња и Истанбула, и у Апелдорну се два пута слушала химна Норвешке.

Седмом медаљом на Европским првенствима у дворани постао је најтрофејнији атлетичар на средњим пругама свих времена, са шест златних и једном сребрном медаљом.

Двобој са светском рекордерком

Србију је у Апелдорну на шампионату Старог континета представљало девет атлетичара, али се са медаљом око врата вратила само Ангелина Топић.

Након беспрекорних квалификација изашла је на мегдан светској рекордерки Јарослави Махучих. 

Једина која је успела да запрети Украјинки да трећи пут узастопно освоји титулу европске шампионке у дворани била је једино државна рекордерка Србије.

Одлука победнице пала је на висини 1,99 метара. Топићева није излазила на претходну висину и прилику да изједначи лични рекорд од 1,97 метара, већ је покушала да се на центиметар приближи граници од два метра.

Обе учеснице двобоја за злато су биле неуспешне у првом покушају. Махучих у другом изласку на залетиште није оборила летвицу, док је представница Србије обарала сва три пута.

Након четвртог места и "дрвене медаље" из Истанбула пре две године, Ангелина Топић успела је да постане вицешампионка Европе.

Златна петорка у успеху без предаха

Након полудеценијског одлагања Кина није одустала од гостопримства најбољих атлетичара.

Светска атлетска федерација одлучила је да направи "тесан" распоред и дворанско Европско првенство у Апелдорну и Светско у Нанкингу раздвоји у само две недеље.

За оне најхрабније који су одлучили да наступе на оба шампионата, осам сати разлике у временској зони подразумевао је моментално паковање кофера и из Европе лете у Азију.

Довољно времена за одмор и припрему да се оките двоструким златом имало је пет атлетичара.

Јакоб Ингебригтсен отишао је и корак даље и поновио двоструки тријумф на 1.500 и 3.000 метара.

Злато на Светском првенству у краћој дисциплини Норвежанин је освојио лакше него на Европском. Након 3:36,56 у Холандији, у Кини је трчао 3:38,79.

На 3.000 метара ситуација била обрнута, али исто у две секунде разлике. Семафор у Апелдорну очитао је 7:48,37, док је Нанкинг светског шампиона добио с резултатом 7:46,09.

Стамену форму показао је Британац Џеремаја Азу, који је идентичким резултатом у стотинку прошао је кроз циљ у трци на 60 метара на оба шампионата, за 6,49 секунди.

Енди Дијас Ернандес у дворанској сезони наступио је само на три такмичења. На једном је понео наслов европског, а на другом светског шампиона. Ова пута уз постављен водећи резултат на светској ранг листи.

Дилему у Холандији решио је у петој серији скоком 17,71 метар, док је у Нанкингу то урадио на супериорнији начин.

Италијан је у првој серији траг у песку оставио на 17,80 метара и до последње серије није излазио на залетиште, када је забележио преступ.

Вишебојци су изнова потврдили колико људско тело не познаје границе, као и да су подвизи подједнако заступљене и у мушкој и у женској категорији.

Није реткост да свестрани атлетичари у једној сезони ураде два или више квалитетна такмичења, али урадити то у размаку од две недеље јесте вредно пажње.

Двадесетједногодишња Финкиња Сага Ванинен објединила је титуле европске и светске шампионке у петобоју, комплетирајући златне медаље са такмичења на отвореном у јуниорској и млађесениорској категорији.

Постављање личног, државног и европског рекорда за атлетичарке до 23 године од 4.922 бода није је исцрпело да се попне на највише постоље и на светској сцени.

Иако је освојила 101 бод мање у укупном пласману, исто толико предности је имала и у односу на другопласирану такмичарку.

Слично Ваининеновој Норвежанин Сандер Скотхајм злату из Апелдорна додао је освојено у Нанкингу.

Комплетирана златна колекција

Два пута се химна "Боже правде" чула у Бергену. Ангелина Топић и Адриана Вилагош оправдале су улоге фавориткиња за најсјаније одличје на шампионату Старог континента у категорији млађих сениорки.

Топићева је наставила победнички низ у скоку увис. Јерусалим је обележио њен јуниорски стаж, где је освојила злато за атлетичарке до 18 и 20 година, а Берген ће остати упамћен по највишем постољу за млађе сениорке.

Иако ће за две године поново имати могућност да наступи, већ је са непуних 20 година успела да испуни свој сан и обједини све европске и светске медаље, комплетирајући златну колекцију.

Трећу, односно прву медаљу за Србију, освојила је Александрија Митровић у троскоку. Најдаљи троскок остварила је у другој серији 13,84 метра.

Јуниорској бронзи из Јерусалима, додала је још једну из Бергена.

Холанђанин Нилс Ларос трећи пут заредом освојио је по две златне медаље на Европском првенству.

Слично Топићевој, за две године опет ће имати право наступа на Европском за млађе сениоре, а већ је освојио златну медаљу од млађих јуниора до млађих сениора и то двоструку. 

Немац Ове Фишер-Брајхолц оборио је рекорд шампионата Норвежанина Карстена Вархолма, који је постављен 2017. године у Бидгошћу.

Само једну стотинку био је изнад границе од 48 секунди и за 36 стотинки надмашио резултат актуелног светског рекордера.

За дужину копља измакла титула Дијамантске лиге

Адриана Вилагош била је једина представница Србије на овогодишњем финалу Дијамантске лиге.

Иако је дошла као главна фавориткиња, поново је кобна била Гркиња Елина Ценго.

Српска копљашица освојила је друго место у Цириху хицем из треће серије од 62,96 метара. Ценго је тријумфовала с 64,57 метара.

Ценго и Вилагош се добро познају још од Европског сениорског првенства у Минхену 2022. године, када је српска репрезентативка показала потенцијал и у последњој серији бацила копље даље од актуелне светске рекордерке Барборе Шпотакове за сребрну медаљу.

У земљи излазећег сунца зашла сезона на отвореном

Токио је други пут угостио најбоље атлетичаре света. Ако се о Светском првенству из 1991. године причало 34 године, о овом ће можда и дуже.

Мондо Дуплантис је 14. пут поставио светски рекорд у скоку мотком, за сада је на висини 6,30 метара.

Швеђанин је једини атлетичар који је ове године поставио више светских рекорда, четири пута је за по један центиметар био ближе Сунцу.

У стилу легендарног Сергеја Бупке, који је остао на 6,15 метара, Дуплантис светске рекорде обара за по један центиметар.

Пред почетак летње сезоне изјавио је да му је циљ за ову годину да прескочи летвицу на 6,30 метара. Урадио је то на последњем такмичењу, у последњем трећем покушају.

Јубиларно 20. Светско првенство на отвореном остаће упамћено и по првој медаљи Ангелине Топић у сениорској категорији. 

Када је и трећи пут Ангелина Топић оборила летвицу постављену на висину од тачно два метра, више ништа није зависило од ње у финалу Светског првенства у скоку увис, већ само од светске рекордерке Јарославе Махучих.

Украјинка није хтела да се задовољи бронзаном медаљом, него је након првог неуспеха на 2,00 метра два додатна покушаја пребацила за наредну висину – 2,02 метра. Хтела је да се бори за злато са Аустралијанком Николом Олислагерс.

Након првог рушења дах је био краћи, а притисак већи. Ослоњена на раме Еленор Патерсон Топићева је гледала Махучих на залетишту и чекала тренутак одлуке.

Показала је светска рекордерка да је од крви и меса и да не скаче преко два метра "из кревета". Подијум је поделила са најбољом српском скакачицом увис свих времена.

Прва медаља за Србију прижељкивала се дан раније, од Адриане Вилагош у бацању копља.

Међутим, није успела да понови хитац из квалификација од 66,06 метара који би био довољан за победу. 

Из Јапана је отишла као осмопласирана копљашица света.

Последње лансирање "покет рокет"

Јамајчанка Шели-Ен Фрејзер-Прајс, најодликованија спринтерка икада на 100 метара, зауставила је последњу стотинку у својој каријери. Тачку је одлучила да стави у 38. години.

Од Пекинга 2008. до Токија 2025. године освојила је три златне, четири сребрне и једну бронзану медаљу на Олимпијским играма.

На Светским првенствима укупно је освојила 17 медаља, међу којима је и последња - сребрна из Токија у штафети 4x100 метара.

"Покет рокет", како је популарно зову, успела је да се пласира и у финале на 100 метара и у својој последњој индивидуалној трци истрчала 11,03 секунди за шесто место.

Уз 28 светских и 26 европских шампиона, година је комплетирана уз још 49 светских на отвореном.