Хронологија једног бомбардовања, документарни серијал

Кроз причу о хронологији догађања гледаоци РТС-а ће имати прилику да виде како се мењала стратегија НАТО бомбардовања и како се рат за који је НАТО у почетку сматрао да ће трајати само три дана проширио на 78 дана. У серијалу ћемо сазнати и који су циљеви били "црвене зоне" гађања и која земља се противила рушењу мостова у Београду. Чућемо и изјаву НАТО пилота који је потврдио да је амерички генерал Мајкл Шорт, иначе трећи човек НАТО операција "Савезничка сила", наредио да се касетним бомбама гађа насељено цивилно место у Србији. Видећемо и до сада необјављене изјаве НАТО челника као и аутентичне снимке авио погодака бројних мета у тадашњој Савезној Републици Југославији.

НАТО бомбардовање одвијало се у неколико фаза. Прва фаза трајала је само три дана и у њој су гађани само војни објекти. НАТО је очекивао да ће после интензивног бомбардовања војска да капитулира и да ће доћи до унутрашњих немира у земљи. Генерал Весли Кларк, командант НАТО операције "Савезничка сила", говорио је да ће Србију за три дана бацити на колена. Како до тога није дошло, почиње фаза број два у којој почињу да гађају путеве, мостове, железничке пруге… Друга фаза доноси и прве цивилне жртве бомбардовања којих ће у наредним фазама рата бити све више. Како се бомбардовање продужавало тако је и стратегија НАТО-а постајала све агресивнија када су цивили у питању. Погођен је воз у Грделичкој клисури, аутобус који је прелазио мост у Лужанима, албанске колоне избеглица, касетним бомбама гађан је центар Ниша… Листа мета је стално проширивана, тактика застрашивања становништва била је све присутнија. Графитним бомбама гађана су и електро постројења у Србији. НАТО је, како су са поносом истицали на прес конференцијама у Бриселу и Вашингтону, контролисао прекидач светла у Југославији. Бомбардовали су и нафтна постројења у Панчеву и Новом Саду, бацали уранијумске бомбе на Косову и Метохији, Србији и Црној Гори. Цивилно становништво је, противно свим конвенцијама ратовања, било изложено страдању и патњи.

У документарном серијалу говоре саговорници који су директни сведоци одређених догађаја, било да су били припадници војске или полиције, новинари или пак жртве бомбардовања.

Аутор серијала је Слађана Зарић. Новинари су Весна Илић и Милена Милетић. Директори фотографије Сима Димитрић и Никола Ђуровић. Монтажери Марко Вујовић и Бранислав Поповић. Графички дизајнер Небојша Тесла. Композитор оригиналне музике је Владимир Тошић.

Цео серијал "Хронологија једног бомбардовања" ће после емитовања на Првом програму РТС-а бити доступан на званичном РТС you tube каналу "Мерила времена" где се иначе и налазе филмови чији је аутор Слађана Зарић.

Трећи део серијала биће емитован у уторак у 22 часа на РТС 1, четврти ће на програму бити у среду у 21 час док ће пети и последњи део серијала гледаоци моћи да погледају у четвртак у 22 часа на Првом.