Почнимо љубав испочетка: "Београдско пролеће у РТС Клубу"

Пре више од 60 година, априла давне 1961. године, на сцени Дворане Дома синдиката свој узбудљиви, гламурозни живот почео је фестивал забавне музике „Београдско пролеће". Ово право музичко освежење у престоници некадашње Југославије довело је многа позната имена музичке сцене у култни простор са вишедеценијском традицијом.

Годину дана након јубилеја, нови организатори и власници права на Фестивал - Комбанк Дворана, у сарадњи са Радио-телевизијом Србије, учинили су да ова значајна манифестација поново заживи у истом, сада осавремењеном простору, на Тргу Николе Пашића, у самом срцу Београда. Прво издање обновљеног „Београдског пролећа" биће одржано у петак, 29. априла 2022. Изложба о историји ове манифестације у РТС Клубу, уочи и после фестивалског дана, представља омаж ствараоцима, музици и песмама које су заувек остале утакне у културне кодове многих генерација. Мелодије „Београдског пролећа" и данас знамо, волимо и радо слушамо, али је важно да не заборавимо ко их је створио, интерпретирао и дао им душу и живот.

Прве странице своје златне историје „Београдско пролеће" исписало је 17. и 18. априла 1961. године, пратећи добре стандарде Опатијског и фестивала Сан Ремо. Организатори „Београдског пролећа" били су Удружење џез музичара Србије и Радио-телевизија Београд. На конкурс који је расписало Удружење пристигло је тада преко две стотине мелодија од којих су селектори одабрали четрнаест. Прве вечери изведене су четири џез композиције, а другог дана, на поподневном и вечерњем концерту, публици је представљено четрнаест нових мелодија забавне музике. Једини жири на првом фестивалу била је публика.

Победник првог „Београдског пролећа" била је песма "Анђелина", чије су верзије певали Ђорђе Марјановић и Радослав Граић, аутор песме. Друго место освојио је Ђорђе Марјановић са песмом "Нек' прође зима", док је треће место припало Марку Новоселу, који је изводио песму "Валови". Атмосфера на Фестивалу је, према сећањима сведока, била „таква да се једва чекала наредна година представљања". У првој деценији одржавања Фестивала свака композиција била је извођена у две алтернације, које су подразумевале и два аранжмана, један у пратњи Гудачког забавног оркестра РТБ, а други у пратњи Џез оркестра РТБ, којима су дириговали Илија Генић и Војислав Симић. Најпопуларнији водитељски пар финалних вечери били су Дуња Ланго и Мића Орловић.

„Београдско пролеће" окупљало је популарна певачка имена попут Ђорђа Марјановића, Лоле Новаковић, Наде Кнежевић, Душана Јакшића, Бисере Велетанлић, Љиљане Петровић, Микија Јевремовића, Славка Перовића, Бети Ђорђевић, Радмиле Караклајић и многих других, као и композиторе Радослава Граића, Војкана Борисављевића, Александра Кораћа... Током година, манифестација првобитно осмишљена као фестивал шлагера и забавних мелодија, прерасла је у представљање различитих жанрова, те су 1971. први пут организоване такмичарске вечери градских песама и романси и вече дечје музике, а од 1979. године уведено је и рок вече...

Из перспективе данашњих генерација које имају на располагању интернет, мноштво телевизијских канала, емисија и културних догађаја, тешко је у потпуности сагледати колики је значај имао фестивал „Београдско пролеће". Можда је довољно рећи да је током безмало четири деценије постојања, „Пролеће" било један од заштитних знакова и најзначајнијих културних догађаја, не само престонице, већ и целе Југославије. Ко није успео да обезбеди улазницу за Велику салу Дома синдиката и уживо слуша омиљене певаче, седео је те вечери крај малог екрана пратећи директан пренос који је реализовала Радио-телевизија Београд.

Сећајући се шездесетогодишњице овог популарног фестивала РТС организује изложбу у просторијама РТС Клуба, верујући да ће обновљено „Београдско пролеће" априла 2022. заживети у новом миленијуму и подарити нам песме које ће радо слушати будуће генерације. И на овом новом „Пролећу", у реализацији саме манфестације учествује Ревијални оркестар Музичке продукције РТС, а Фестивал преноси Радио-телевизија Србије.

Једна од организаторки изложбе, Ана-Марија Симоновић, уредник сложених пројеката РТС каже: "Изложбу „Београдско пролеће у РТС Клубу" било је право уживање реализовати, али истовремено овај рад је представљао велики изазов за ауторски тим. Оскудни подаци у архивама за сложен историографски подухват довели су до многих ослањања на лична сећања композитора, извођача, чланова породица појединаца, а пре свега на често непотпуне новинске текстове, прес клипинге. Све то је било основа за информацију пред вама. Без сумње смо неке заслужне појединце ненамерно изоставили фотографијом, јер је нисмо пронашли, или речју јер смо били ограничени простором или смо имали недовољно информација о њима. Ипак, ова историографска грађа представља вредан темељ за неког будућег истраживача музичког фестивала „Београдско пролеће".

Посебна захвалност за помоћ у реализацији изложбе: Радославу Граићу, Марку Марјановићу, Драгану Мирковићу (Удружење забавне, џез и рок музике), породици Душана Видака, Момирки Илић (Фототека Програмског архива РТС) Елени Стојановић (Борба, документација), Ивани Ђорђевић (Радио Београд).

АУТОРИ ИЗЛОЖБЕ: Александра Делибашић, Лидија Јакшић и Ана-Марија Симоновић. Стручни консултант: Владимир Граић. Графички дизајн: Ивана Радмановац. Сценографија: Снежана Поповић, Лектура: Невена Томовић. Костим: Сузана Глигоријевић. Организатор: Оливера Домановић.

Извори: Све фотографије, видео записи, нотни записи и прес клипинг узети су из Програмског архива РТС, Документације Радио Београда и Музичке продукције РТС.