Анкета Радио Београда о музичком програму

-октобар 1952.-

Ово је један од првих документа о истраживању сачуваних у архиви Центра, тада познатог као Одсек за студиј програма. Материјал  садржи пратећу истраживачку документацију (циљ и метод рада, анкетни упитник са пропратним писмом и објашњењима)  истраживачке налазе, као и налазе према обележјима испитаника,  упућује на закључак да се нама непознати аутор придржавао научног приступа истраживању.

Анкетирано је 1282 претплатника из 11 насеља: Београд, Бачко Петрово Село, Уљма, Стапари. Ириг, Зрењанин. Нови Сад, Крагујевац, Свилајнац, околина Ниша, Ниш.

У узорку је било највише службеника (586) и испитаника старости од 35 до 45 година (405), са завршеном основном школом 498. У просеку је на једног претплатника долазило по пет слушалаца.

Анкетирани слушаоци пратили су програм Радио Београда највише после подне и увече (31.15%), а највећи број је проценио да је пријем РБ добар. Испитаници су се изјашњавали и о томе које домаће и иностране радио станице слушају.

У материјалу аутор наводи да анкета треба да донесе одговоре на питања за кога се прави музички програм (према свим обележјима испитаника) и да покаже које су преференције слушалаца према музичким врстама које емитује Радио Београд. 

Следи листа емисија са различитим музичким садржајима које су биле на програму Радио Београда, сврстаних у 4 групе према проценту интересовања слушалаца. У првој групи најслушанијих музичких емисија налазе се емисије са народном музиком, затим жељама слушалаца, музиком за игру, популарном музиком и масовним песмама за које се изјаснило од 97% до 75 % анкетираних. У другој групи музичких емисија су оне са филмском, лаком класичном, џез и мешовите емисије, које је изабрало од 73% до 54% слушалаца.

На крају упитника остављен је простор за примедбе, предлоге и жеље које се односе на програм радија уопште.

Наводимо неколико њих: "чешће емитовати старе народне песме; дати више простора композиторима Мокрањцу, Станковићу и Маринковићу; давати чешће комедије, али не на уштрб драме и популарисати дела домаћих старих аутора; преносити све фудбалске утакмице у Београду и унутрашњости преко радија. Спикери погрешно изговарају и акцентирају имена страних извођача" Било је претплатника који су сматрали да је радио претплата прилично висока и да је треба смањити.

Зора Петровић, познати сликар и професор на Академији, била је једна од анкетираних. Цитирамо њен предлог: „У музичко-литерарним емисијама поред музичара и књижевника треба обухватити и сликаре јер и сликарство је један део уметности. Треба узети критичаре  који ће на популаран начин постепено и у шире масе уносити стручне термине, а за ово популарисање треба користити време музичко-литерарних емисија."

На крају извештаја аутор закључује: „Свака анкета је корисна, па је и ова имала своју практичну примену. У дискусијама које се повремено воде  на седницама или појединачно, често се чује да неко каже: Анкета је показала..., а то значи да се са резултатима анкете рачуна као са чињеницом коју не треба пренебрећи."

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 26. мај 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије