Зоран Павловић - "Испод седам кора"

Тридесет дела из колекције породице Павловић (уља, асамблажи и цртежи на платну, цртежи на папиру, гвашеви, акварели, као и једна таписерија) остварени у широком временском луку између 1957. и 2001. године доследно маркирају сликарев стваралачки пут. 

Аутор поставке и текста у каталогу, историчар уметности Никола Кусовац, између осталог тумачи: „Мада би се уметнички опус Зорана Павловића могао у целини да сврста у категорију такозване нефигуративне уметности или како сам дефинише „апстрактне фигуративности", што би за тумаче и тумачење његово дела заначило да у његовом стваралаштву проблеми чисте ликовности и естетике по свему надилазе наративне, дескриптивне, моралне и друге елементе, ипак у пракси није бивало  тако. Нарвно, осим крајем педесетих и почеком шездесетих година када је он био један од водећих протагониста  потике српког енформела.  Јер, иза привидне иконографске нечитљивости скривене унутар замршене арбеске живог разгибаног и снагом виолентног геста дефинисаног цртежа, иначе запретане испод експресионистички звонких бојених  складова који пулсирају моћном унутрашњом снагом, може да се препозна природа једног брижног интелектуалца и стога истински ангажованог уметника, својеврсног егзистенцијалисте".

Текст насловљен „Испод седам кора" Никола Кусовац закључује: „Стога кључеве који воде до разотркивања и пуног разумевања његове стваралачке нарави, његовог уметничког бића, треба тражити у игри демаскирања, у одбијању понуђеног, оног што је оставио на површини, дакле свега описног, наративног  и чулног, свега што он привидно нуди. Насупрот, само оно што је запретано, стављено испод седам кора, намерно прикривено веловима творачких тајни, јесте право лице и срж уметника  и уметничког дела Зорана Павловића".

Зоран Павловић (1932, Скопље - 2006, Београд) био је сликар, ликовни педагод, теоретичар уметности и ликовни критичар. Дипломирао је 1959. године на групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду и на сликарском одсеку Академије ликовних уметности, где је 1961. године и магистрирао. Излаже од 1958. године. Као ликовни педагог прошао је сва звања, од асистента до редовног професора и декана Академије, касније Факултета ликовних уметности у Београду. Године 2000. основао је катедру за сликарство на Академији БК. Аутор је десетак књига, монографија, и једне збирке поезије.

Од посебног значаја су и две серије емисија које је снимио за РТС: „Теме и технике у ликовним уметностима" и „Речник сликарства". Добитник је бројних награда за ликовно стваралаштво, између осталих:  Награде критике на Октобарском салону 1962, Октобарске награде за сликарство града Београда за 1981. годину, Седмојулске награде за ликовне уметности 1989, као и две награде УЛУС-а за 2002. и 2003. годину.

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе.