Торањ на Авали до јесени

Авалски торањ, један од заштитних знакова главног града, срушен 1999. године у НАТО бомбардовању, после више од две године изградње поново ће бити отворен за посетиоце почетком јесени.

О значају торња говори и чињеница да се, од 2003. године, хиљаде грађана одазвало акцији прикупљања средстава за његову обнову, коју је подржало и око 500 уметника, јавних личности и носилаца највиших државних функција, рекао је агенцији Танјуг иницијатор и уредник акције "Изградимо торањ на Авали" Милош Бато Милатовић.

Према његовим речима, изградња торња "доказ је да српски народ може да обнови своје симболе, покаже да види будућност и да жели да живи са Европом у једној бољој будућности".

"Овај феникс остаће, дубоко сам уверен, као оставштина за будућност, на радост свих грађана Србије и Београда", нагласио је Милатовић.

Како Милатовић наводи, за успех акције обнове торња заслужан је Одбор за изградњу, који чине представници Владе Србије, представници града Београда, Саобраћајног института ЦИП, али и Радио-телевизија Србије, Удружење новинара Србије и многобројни појединци.

Симбол града

На пројекту изградње новог торња радило је више од 50 инжењера различитих струка, рекао је Танјугу генерални директор Саобраћајног инситута ЦИП Милутин Игњатовић и додао да је за све њих то била непроцењива прилика да "учествују у изградњи једног специфичног објекта - ремек дела".

"То је непоновљива прилика јер се "за сличним објектима у неколико следећих генерација највероватније неће указати потреба", истакао је Игњатовић.

Игњатовић је навео да је поносан што је Саобраћајни институт, на чијем је челу, био део обнове торња и додао да је "задовољство утолико веће што се вратио симбол града - Авалски торањ је за Београд оно што је за Париз Ајфелов торањ".

На изградњу новог торња утрошно је 5.000 метара кубних бетона, око 500 тона арматуре, а објекат ће, како је рекао Игњатовић, на 120. метру имати ресторан површине 100 метара квадратних, видиковац са кога се пружа поглед на цео град на висини од 124 метра, а са антенским стубом достићи ће висину од 204,57 метара, односно метар више него стари.

Игњатовић је истакао да ће на тај начин торањ поново постати највећа грађевина на Балкану, грађена по највишим светским стандардима, са два лифта која ће посетиоце превозити до видиковца брзином од три метра у секунди.

Нови торањ реплика старог

У циљу безбедности материјали на торњу су незапаљиви, те не постоји могућност избијања пожара, рекао је директор ЦИП-а и додао да је торањ пројектован тако да издржи и неке од највећих сеизмичких изазова од 9,3 степени Меркалијеве скале.

Значај оваквог објекта није само симболички и туристички, истакао је Игњатовић, додавши да је у телекомуникационом смислу торањ изузетно важан, како за телевизијске куће, тако и за полицију и војску.

"Током рушења и уклањања остатака водили смо рачуна о животној средини, о томе да не нарушимо изглед планине, огромне машине на лицу места су дробиле остатке и вадиле арматуру, а велики део тог материјала искорићен је за посипање путева у подавалским селима", рекао је Игњатовић.

Упркос свим потешкоћама, нови торањ је у завршној фази изградње, постављају се делови антенског стуба, завршавају радови на унутрашњости, ресторану у гондоли.

Нови торањ реплика је старог и, према речима Бате Милатовића, ни на који начин не угрожава ауторско дело архитеката Угљеше Богуновића, Слободана Јањића и конструктора Милана Крстића.