09:00
Легенде - Јосипа Лисац
Балканска дива почела је каријеру у дечјем хору 1961. године. Члан рок-групе „О Хара“ постаје 1967. коју напушта наредне године и прелази у „Златне акорде“ са којима је свирала на фестивалима, концертима, игранкама, снимили су сингл-албум са четири песме. Соло каријеру започела је певајући песму Арсена Дедића „Што ме чини сретном“, 1968. године. Следе песме: „Олуја“, „Капетане мој“, „Живот мој“, „И тече, тече вријеме“ (1970). Снима две севдалинке: „Омер-беже“ и „Низ поље иди бабо, Сејмени“, 1974. године.
Највећи успех бележи снимањем свог првог ЛП албума „Дневник једне љубави“ (1973), за који је музику компоновао њен животни сапутник и претеча рока у СФРЈ – Карло Метикош. Већина критичара, музичара и публике се слажу у оцени да је реч о једном од најбољих албума снимљених на овим просторима. Средином седамдесетих успешно експериментише у џез музици са Бошком Петровићем на албуму „B.P. convention and all stars“ (1976). Крајем седамдесетих одлази у Америку где ради албум „Made in U.S.A“ (1979). Током осамдесетих снима велики број албума, а музички је све више ближа попу: „Хир, хир, хир“ (1980), „Лисица“ (1982), „Хоћу само тебе“ (1983), „Богиња“ (1987)... Држи велики број концерата где до изражаја долази сав њен креативни дар. Авангардне фризуре и одећа, заједно са снажним музичким изразом, чине њене наступе оригиналним. После Карлове смрти, 1992. године наставља са експериментима. Снима албум духовне музике „Честит Божић“ и на концертима прави обраде старих хитова дајући им нови израз. Последњи албум снима на самом прагу трећег миленијума, „Живот“ (2000). Концертно је активна.
Коментари