Портрет – Ђорђе Марјановић

Ђорђе Марјановић, певач забавне музике, врхунац популарности досегао је у периоду од 60-их до краја 80-их година прошлог века. Професионалну каријеру започиње 1958. године у Нишу. Позвао га је шеф једног београдског оркестра да пева у паузи између наступа певача забавне и народне музике. Ђорђе је отпевао четири песме: „Звиждук у осам“, „Плаво у плавом“, „Стидљива серенада“ и кантри песму из једног филма. Публика је тако добро реаговала да је тражила бис. Његово појављивање на телевизији са песмом „Звиждук у осам“ одмах се претворило у опште одушевљење. Марјановић је био први певач забавне музике који није само стајао за микрофоном већ је падао на колена, у емотивном налету се ваљао се по поду, плакао, бацао сако у публику. Специфичним сценским наступом, до тада невиђеним на овим просторима, освојио је срца обожавалаца - такозваних „ђокиста“ који су основали бројне клубове од којих многи постоје и данас. Бележи бројне наступе и награде на фестивалима забавне музике: Београдско пролеће, Фестивал Опатија, Ваш шлагер сезоне, Сплитски фестивал, Песма лета... Од 1963. године започиње каријеру и у Совјетском савезу. О томе колика је била његова популарност, говори податак да је петнаест пута за редом наступио на стадиону „Лењин", сваке вечери пред око 15. 000 посетилаца. Песме Ђорђа Марјановића су и данас радо слушане.