Моћни гласови – Dinah Washington

Првенствено џез вокал, али и свестрана уметница, наступала је и снимала у широком спектру стилова, укључујући блуз, R&B и традиционалну поп музику, са веома плодном каријером која се протезала од 1940-тих до њене преране смрти. Стекла је надимак „Краљица блуза“ али и као  „Краљица џубокса“.

Рођена  у Таскалуси, у Алабами, преселила се у Чикаго као дете. Дубоко се заинтересовала за госпел музику, вирала је клавир за хор у Баптистичкој цркви Светог Луке још док је била у основној школи. Певала је госпел музику у цркви и свирала клавир, диригујући својим црквеним хором у тинејџерским годинама и била је такође и чланица групе “Сали Мартин Госпел Сингерс”. Када се придружила овој  групи  напустила је средњу школу Вендел Филипс. Њено учешће у госпел хору догодило се након што је победила на аматерском такмичењу у чикашком позоришту “Регал”, нако тога почела је да наступа у клубовима. До 1941–42, наступала је у чикашким клубовима  “Dave's Café” и “Downbeat Room” у хотелу „Шерман“  (са Фетс Волером), касније и у „Garrick Stage Bar“ где је певала на спрату,  док је Били Холидеј наступала у  у приземљу. Тамо ју је слушао вибрафониста и бендлидер Лајонел Хемптон, који јој је понудио сарадњу.

Остала је са Хемптоновим бендом до 1946. године, након што је издавачка кућа “Keynote” пропала, и потписала уговор за “Mercury Records” као соло певачица. Њен први албум за “Mercury”, верзија песме „Ain't Misbehavin'“ Фетса Волера, био је још један хит, започињући дуг низ успеха. Између 1948. и 1955. године, имала је 27 R&B хитова међу топ 10, што ју је учинило једном од најпопуларнијих и најуспешнијих певачица тог периода. И „Am I Asking Too Much“ (1948) и „Baby Get Lost“ (1949) достигле су прво место на R&B листи, а њена верзија песме „I Wanna Be Loved“ (1950) прешла је преко тог броја и достигла 22. место на америчкој поп листи.[9] Њени хитови су укључивали блуз, стандарде, поп обраде, па чак и верзију песме „Cold, Cold Heart“ Хенк Вилијамса (R&B број 3, 1951). Истовремено са својим највећим популарним успехом, снимала је и сесије са многим водећим џез музичарима, укључујући Клифорд Брауна и Кларк Терија на албуму “Dinah Jams” (1954), а такође је снимала и са Кенонбол Едерлијем и Бен Вебстером.

1959. године имала је свој први поп хит међу десет најбољих, са верзијом песме „What a Diff'rence a Day Makes“, која је достигла 4. место на америчкој поп листи. Сматра се да  имала 45 R&B хитова који су се нашли на листама између 1948. и 1961. године, укључујући 16 места међу 15 најбољих између 1948. и 1950. године“.

Њена музика често је садржавала мешавину џез стандарда, блуз класика и популарних мелодија. Неке од њених најпознатијих песама су “What a Diff’rence a Day Makes,” “Unforgettable,” и “Am I Blue.” Њена способност да пренесе дубоке емоције и њен јединствени глас учинили су је изузетним извођачем у џез и блуз жанру. Радила је са истакнутим музичарима и аранжерима, укључујући Квинси Џоунса и Клифорд Брауна, оставивши иза себе богато наслеђе снимака који и данас утичу и инспиришу уметнике.

Била је примљена у Кућу славних џеза Алабаме 1986. године, а у Кућу славних рокенрола примљена је 1993.