уторак, 20.10.2026, 14:00 -> 20:31
Извор: РАДИО ЏЕЗЕР
Краљеви свинга – Benny Carter
Бенет Лестер Картер (1907 – 2003) био је амерички џез саксофониста, кларинетиста, трубач, композитор, аранжер бендлидер. Уз Џони Хоџиса, био је пионир на алт саксофону. Од почетка каријере 1920-тих, радио је као аранжер, укључујући и писање аранжмана за Флечер Хендерсонов биг бенд који је обликовао тадашњи свинг стил. Имао је необично дугу каријеру која је трајала до 1990-тих. Током 1980-тих и 1990-тих, био је номинован за осам „Греми“ награда, укључујући и награду за животно дело.
Рођен је у Њујорку. Часове клавира су му давали мајка и други из комшилука. Свирао је трубу и кратко експериментисао са саксофоном „in C” пре него што се одлучио за алт саксофон. 1920-тих наступао је са Џун Кларк, Били Пејџом и Ерл Хејнсом, а затим је био на турнеји као члан групе „Wilberforce Collegians“, коју је предводио Хорас Хендерсон. Први пут се појавио на плочи 1927. године као члан групе „Paradise Ten“, коју је предводио Чарли Џонсон. Вратио се у „Wilberforce Collegians“ и постао њихов вођа бенда до 1929. године, са којим је имао и наступе у балској дворани „Савој“ у Њујорку.
У раним двадесетим, Картер је радио као аранжер за Флечер Хендерсона. Није имао формално образовање у аранжирању, учио је методом покушаја и грешака - „прво пишући водећу трубу, а затим водећи саксофон – што је, наравно, тежи начин. Требало је доста времена да то урадим пре него што сам знао шта је партитура.“
Напустио је Хендерсона да би преузео Редманов претходни посао бендлидера групе „McKinney's Cotton Picker“s у Детроиту. Почетком 1930-тих, Картер и Џони Хоџис сматрани су водећим алт саксофонистима у џезу. Картер је такође постао водећи трубач солиста, поново откривши тај инструмент - снимао је много на труби 1930-тих. Картеров краткотрајни оркестар свирао је у „Харлем“ клубу у Њујорку, али је снимио само неколико плоча.
Картер је формирао свој први значајан биг бенд у Њујорку, са звездама попут Чу Берија, Теди Вилсона и Сид Катлета (1932–1934) – а током овог периода, снимио је утицајне нумере попут „Symphony in Riffs“ и „Lonesome Nights“. Док је радио као аранжер за Биг бенд Би-Би-Сија у Лондону(1935–1938), снимао је са разним европским ансамблима, па чак и формирао вишерасни оркестар у Холандији. По повратку у САД, Картер је водио прослављену резиденцију у „Савој“ балској дворани у Харлему(1939–1941), а тај период је добро документован кроз радио емисије.
Картер се преселио у Лос Анђелес, где је његов оркестар накратко укључивао младе иноваторе попут Мајлс Дејвиса, Дизи Гилеспија и Макс Роуча(1942–1946).
Benny Carter And His Orchestra“ био је један од најсофистициранијих и најутицајнијих биг бендова у историји џеза, предвођен „краљем“ мултиинструменталиста, Бени Картером. Активан током неколико деценија, а најзначајнији од касних 1920-тих до 1940-тих, оркестар је служио и као „излог“ за Картерове елегантне аранжмане и као одскочна даска за будуће џез легенде.
Албум „Further Definitions“ (1961) на коме се налази „тешкашка“ саксофонска секција, укључујући Колмена Хокинса, Фил Вудса и Чарли Рауса – сматра се као његово ремек-дело.
Картер је био ретка „трострука претња“: алт саксофониста светске класе, мајстор трубе и пионир аранжер. Његов оркестар је био познат по сложеном писању саксофонских деоница, које су користиле бујне хармоније и замршене „рифове“ који су помогли у дефинисању звука свинг ере.