Краљеви свинга – Harry „Sweets“ Edison

Едисон је рођен у Колумбусу, у Охају, а рано детињство провео је у Луисвилу, где га је са музиком упознао ујак. Након што се вратио у Колумбус са дванаест година, млади Едисон је почео да свира трубу са локалним бендовима.

1933. године постао је члан  “Jeter–Pillars Orchestra” у Кливленду, а након тога, свирао је са “Mills Blue Rhythm Band” и Лаки Миландером. 1937. године преселио се у Њујорк и придружио оркестру Каунт Бејзија, у коме су тада били Бак Клејтон, Лестер Јанг (који га је назвао „Слаткиш“), Бади Тејт, Фреди Грин, Џо Џоунс и други оригинални чланови тог чувеног бенда. „Свитс“ је постао познат као солиста Бејзијевог биг бенда и као повремени композитор и аранжер, оставши дуги низ година као важан члан и део моћне, али и “глатке“ трубачке секције. Такође се појавио у филму „Jammin' the Blues“ из 1944. године.

Био је познат по свом препознатљивом, топлом и углађеном тону трубе и опуштеном стилу, као и по употреби „хармон“ пригушивача у свирању незаборавних соло деоница са препознатљивим, емоционалним звуком, због кога су му колеге наденуле надимак "Слаткиш".

Имао је успешну и соло каријеру, снимајући и сарађујући са многим другим легендама џеза, укључујући Дјук Елингтона, Били Холидеј и Френк Синатру, био је учесник џез пројекта „Jazz at the Philharmonic“, био је истакнути учесник у музици за филм „Лејди пева блуз“, о животу Били Холидеј.

Био је први добитник почасти „Los Angeles Jazz Society's first Tribute Honoree.“