Џез великани – Red Garland

Рођен је у Даласу, у Тексасу. Музику је започео на кларинету и алт саксофону, учећи код саксофонисте Бастер „Проф“ Смита, који је био рани ментор алт саксофонисте Чарли Паркера у Канзас Ситију.

Придружио се војсци Сједињених Држава 1941. године, где је током служења почео да учи клавир са војним пијанистима Џон Луисом и Ли Барнсом. У то време је био и боксер-аматер, борио се и против Шугар Реј Робинсона, изгубивши меч.

Након што је отпуштен из војске 1944. године, Гарланд је свирао по Тексасу до 1946. године, када се придружио бенду трубача Хот Липс Пејџа, свирајући са њим све до завршетка турнеје у Њујорку у марту 1946. Гарланд је одлучио да остане у Њујорку, где је убрзо пронашао посао, а такође су га препоручили певачу Били Екштајну, који га је ангажовао на неколико недеља.

Гарланд је постигао успех 1955. године када се придружио квинтету Мајлс Дејвиса, у којем су наступали Џон Колтрејн, Фили Џо Џоунс и Пол Чејмберс. Дејвис је био љубитељ бокса и био је импресиониран што је Гарланд боксовао раније у свом животу. Заједно, група је снимила своје чувене престижне албуме, „Miles: The New Miles Davis Quintet“ (1956), „Workin'“, „Steamin'“, „Cookin'“ и „Relaxin'“. Гарландов стил је истакнут на овим значајним снимцима - очигледан у његовим препознатљивим акорд. Слоговима, софистицираној пратњи и музичким референцама на стил Ахмад Џамала.

Гарланд је свирао на првом од многих Дејвисових снимака за „Колумбију“, „Round About Midnight“ (1957). Њихов однос је већ почео да се погоршава, али је наставио да свира са Мајлсом. До 1958. године, Гарланд и Џоунс су почели да постају све нередовнији у појављивању на снимањима и концертима. Мајлс га је на крају отпустио, али се касније вратио да свира на још једном џез класику, „Milestones“.

1958. године, Гарланд је формирао свој трио, а међу музичарима са којима је трио снимао су Пепер Адамс, Нет Адерли, Реј Барето, Кени Барел, Еди „Локџоу“ Дејвис, Џими Хит, Харолд Ленд, Фили Џо Џоунс, Пол Чејмберс, Блу Мичел, Ајра Саливен и Лирој Винегар. Трио је такође снимао као квинтет са Џон Колтрејном и Доналд Бердом. Укупно, Гарланд је објавио 25 албума за „Prestige Records“ и његову подружницу „Moodsville“, који су снимљени између 1956. и 1962. године. Такође је снимио неколико албума за  „Jazzland“, подружницу „Riverside Records“, почетком 1960-тих.

Средином и крајем 1960-тих, његова каријера је била у паду, као и ногим џезерима у то време, када је рок музика изазвала значајан пад популарности џеза, а продаја плоча пала - напустио је музику на неколико година. 1971. године је наставио своју студијску каријеру са два албума за немачку издавачку кућу „MPS Records“, а касније током деценије снимао је за „Galaxy Records“, „Muse Records“, „Xanadu Records“ и друге џез издавачке куће. 1977. године његов албум „Crossings“ поново га је спојио са Фили Џо Џоунсом, са којим је исте године свирао клупске наступе. Гарланд је наставио да снима све до своје смрти.

У оригиналним белешкама уз песму „Red Garland's Piano“ из 1957. године, историчар џеза Ајра Гитлер је написао: „Ред Гарландов клавир је инструмент који блиста топлим емоцијама, он је пијаниста који избегава „цветно урашавање“ и залаже се за директан приступ на једноставан, суптилaн начин. Његов основни, чврсти стил, развијен по личним принципима од Нет Кола и Бад Пауела, обухвата сва расположења и темпа са једнаком лакоћом. Никада отужан у баладама, или само брз у брзим темпима, Ред је посебно жив на начин који уздиже душу на сваком нивоу. Ово је музичар који чак и да је свирао у сваком коктел бару у земљи никада не би могао бити сматран „коктел бар пијанистом“.“

NPR је 2001. године уврстио албум „A Garland of Red“ у „NPR Basic Jazz Record Library“. Водитељ Мареј Хорвиц је изјавио: „Ред Гарланд је један од оних музичара о којима вероватно знате много више него што мислите, али то и даље није довољно. Највећи успех је направио као пратећи музичар, али [...] „A Garland of Red“ је један од најбољих клавирских трија које можете пронаћи.“