Скице за портрет – Нада Павловић

Рођена је у Алексинцу, а завршила  средњу музичку школу у Нишу,  Педагошку академију у Приштини, у издвојеном одељењу из Скопља. За почетак њене каријере се узима 1964. година, тачније тренутак када је победила на фестивалу “Акорди Косова”. Напустила је школовање како би наступала у Европи, најчешће у Немачкој, певајући џез у америчким официрским клубовима.

Опредељена за извођење џез репертоара, имала је прилику да наступа на неколико престижних локација широм света. Своје музичко умеће показивала је и у градовима као што су Лондон, Торонто и Осло, где је имала част да гостује у емисији чувене Жозефине Бејкер.

Стекла је велику славу у европским и светским музичким круговима - била је једини уметник са ових простора којег је пратио престижни биг бенд Дјук Елингтона, чији је вођа тада био Мерсер Елингтон, Дјуков син. Постигла је велики успех не само међу публиком, већ и међу музичарима с којима је наступала – чувене су сесије са триом Чарлс Мингуса, Чик Кориом и Лари Корјелом.

Добила је комплименте од Еле Фицџералд која ју је пратила на клавиру приликом једног наступа. Такође је добила и понуду од бенда “Boney M” да им се придружи, што је одбила. Арета Френклин је била импресионирана њеним наступом, упитавши је где је научила тако лепо да пева.

Повратак у Београд није је спречио да и даље забавља публику, иако су је многе дискографске куће и медији бојкотовали због тога што је наступала по Европи забављајући Американце по камповима и официрским домовима. Ситуација је била таква да је добила само ангажман у клубу Хотела „Југославија“, где је имала прилику да се сусретне са многима од њених претходних сарадника, са којима је поново долазило до заједничког музицирања, што сведочи о њеном изузетном утицају и прилагођавању различитим музичким контекстима. Тамо је наступала, између осталих, и са Робертом Флек, а њене наступе пратио је и француски шансоњер Шарл Азнавур.

Када се вратила у домовину издала је албум  “I Am In A Good Mood For Love”. 

2014. Фестивал “Нишвил“  доделио јој је Награду за животно дело, 2026. године од фестивала „Београдско пролеће” добила је такође Награду за животно дело, а  „Евергрин фестивал“ у  Нишу 2026. године доделио јој је „Признање за животно дело”, као знак захвалности за деценије успешне каријере и неизбрисив допринос музичкој сцени.

Имала је свој џез бенд „Lady Be Good”, култни састав  токо деведесетих, који је био изузетан део културне понуде и живота Београда, у ком су били Мића Марковић, Давор Драганић, Мирко Шоуц, Милутин Васовић Васке и Александар Јаковљевић.

 „Лејди Нада“ је и даље, као и целе своје каријере, веома активно учесник домаће концертне џез и клупске сцене, сарадник ансамбла „The Мambo Stars“ и других, а такође и  дугогодишњи сарадник Биг Бенда РТС.