Џез великани – Herbie Man

Рођен у Бруклину, у Њујорку, у  јеврејској породици, где су оба родитеља били плесачи и певачи, као и инструктори плеса. Почео је да учи кларинет у време основне школе. Похађао је средњу школу “Линколн” у Брајтон Бичу, у Бруклину. У току дипломирања, почео је да похађа часове саксофона и флауте.

Његов први професионални наступ био је свирка у одмаралиштима Кетскилс са 15 година. Након завршетка средње школе, служио је четири године у америчкој војсци и већи део своје турнеје био је стациониран у Италији са војним оркестром, а након тога, радио је са хармоникашем Мет Метјузом, а затим се придружио бенду Пит Руголоа. Након што се Руголов бенд распао, Мен је формирао квартет са гитаристом Бени Виксом, басистом Кит Хоџсоном и бубњарем Ли Рокијем, са којима је снимио свој први албум 1954. године.

Током 1950-тих првенствено је био бап флаутиста, свирајући у комбо саставима са уметницима као што су Фил Вудс, Сем Мост, Боби Џаспар и Бади Колет, повремено свирајући бас кларинет, тенор саксофон и соло флауту. 1957. године победио је у избору часописа “Down Beat Jazz” за најбољег флаутисту.

Мен је био рани пионир фузије џеза и “world” музике. 1959. године, након турнеје по Африци коју је спонзорисао влада САД, снимио је албум афро-кубанског џеза “Flautista!”. 1961 године, био је на турнеји по Бразилу, вративши се у САД да би снимао са бразилским музичарима, укључујући Антонио Карлос Жобима и Баден Пауела. Ови албуми су помогли у популаризацији боса нове у САД и Европи.

Средином 1960-тих ангажовао је младог Чик Кориу да свира у неким од његових бендова. Крајем 1970-итх и почетком 1980-итх Мен је свирао дуете у њујоршким клубовима “The Bottom Line” и “Village Gate”, са виртуозом на „сароду“,  Васант Раијем.

Након хит албума „Memphis Underground“ из 1969. године, бројни каснији албуми са „smooth „џез музиком под утицајем јужњачког соула, блуз рока, регеа, фанка и диска изазвали су критике џез „чистунаца“, али су они омогућили Мену да остане активан током периода опадања интересовања за џез код публике. Музичари на овим снимцима су неки од најпознатијих студијских свирача у соулу и џезу, укључујући певачицу Сиси Хјустон, гитаристе Двејн Алмана, Лари Коријела и Сони Шерока, басисте Доналд „Дак“ Дана, Чак Рејнија и Мирослава Витоуша, као и бубњаре Ал Џексона млађег и Бернард Пердија. У овом периоду М4н је имао низ поп хитова – ретко за џез музичара. Према интервјуу из 1998. године, Ман је направио најмање 25 албума који су се нашли на поп листи“ Билборд 200“.

Касније је имао издавачке куће, које су издавале албуме џеза чувених колега, Рона Картера, први соло албум Мирослава Витоуса, Фил Вудса, Дик Мориса и Џим Малена,...

У рецензији Меновог албума „Beyond Brooklyn“ (2004), његовог последњег снимка (који је водио заједно са Фил Вудсом), критичар Џорџ Канцлер је рекао да је Манов статус иноватора био неправедно занемарен: .”..Менова каријера, како по својој истраживачкој природи, тако и по прихватању различитих музичких стилова, паралелна је каријери Мајлс Дејвиса. Мен је заступао бразилску музику чак и пре Стен Гецa. Када је Мајлс спајао џез са роком, Мен га је спајао са “мемфис” соулом и јужњачким роком. Такође је био рани представник “world” музичког стваралаштва.”