Краљеви свинга – Bobby Hackett

Рођен је у Провиденсу, на Роуд Ајленду,  у сиромашној породици, напустио је школу са 14 година да би свирао гитару и виолину у бенду у локалном кинеском ресторану. Након што је видео наступ Луј Армстронга, научио је да свира корнет и трубу.

„Никада нисам био исти од тада“, рекао је дугогодишњем џез критичару Њујорка, Витни Балијету, 1969. године. „Тај човек је био и јесте највећи трубач у џезу.“  У Провиденсу је свирао у још неколико локалних бендова, затим у једном у Сиракузи,  и другом на Кејп Коду, у Масачусетсу. Провео је неколико сезона у бенду у Бостону и Провиденсу са Бред Говансом и кларинетистом Пи Ви Раселом, а затим је водио други бенд у Бостону. Након што га је џез критичар Џорџ Фрејзер похвалио у неколико чланака, преселио се у Њујорк 1937. године. Прво је свирао са кларинетистом Џо Марсалом, а затим је провео годину дана свирајући у „Никсу“, бару у Гринич Вилиџу познатом по диксиленд музици. Док је био тамо, постао је део диксиленд музичара међу којима су били Пи Ви Расел, Бред Гованс, Зати Синглтон, Били Батерфилд, Дејв Таф, Џо Саливан и Еди Кондон.

Иако је увек говорио да је следбеник Армстронга, стекао је име као следбеник корнетисте Бикс Бајдербека. Бени Гудман га је 1938. године ангажовао као талентованог двадесеттрогодишњака да рекреира Биксову соло песму „I'm Coming Virginia“ на његовом концерту у Карнеги холу 1938. године.

Крајем 1930-тих, Хакет је свирао главну трубу у оркестру Вик Шона, који је пратио сестре Ендруз.

У филму Фреда Астера из 1940. године, „Други хор“, Хакет се може чути на „саундтреку“ -  Синхронизовао је свирање трубе Фред Астера у две нумере, јер је у филму Астер био трубач у оркестру Арти Шоа.

1939. године агенција за таленте MCA је замолила Бобија Хакета да формира велики бенд уз њихову пратњу. Када је бенд пропао, био је у великим дуговима према MCA. Придружио се бендовима Хорас Хајдта, а затим Глен Милера 1941. и 1942. године како би отплатио овај дуг.

Да ствар буде гора, његова усна је била у лошем стању након стоматолошке операције, што му је отежало свирање трубе или корнета. Глен Милер му је понудио посао гитаристе.

Упркос проблемима са усном, Хакет је могао повремено да свира кратке соло деонице, а може се чути како свира са оркестром Глен Милера на песми „A String of Pearls“ из 1942. године.

Средином 40-тих био је у оркестру Глен Греја две године, да би се 1946. године придружио  музичком особљу у „АБЦ“ где је остао 15 година. Такође, редовно је свирао у клубовима Еди Кондона и другим клубовима.

Остварен сан за Хакета било је његово укључивање у Луј Армстронгов џез концерт у градској кући 1947. године, на ком је био музички директор концерта и други корнет.

1947. године снимао је са Френк Синатром, две нумере - „I’ve Got a Crush on You“, која је достигла је 21. место на листама - и „Body and Soul“ са великим оркестром.

Од 1951. до 1952. године имао је септет који је свирао у неколико ноћних клубова, укључујући њујоршки „The Embers“. Пет година касније организовао је још један секстет који је свирао у хотелу „Henry Hudson“ и на неколико џез фестивала.

Његов профил се повећао након што га је Џеки Глисон ангажовала као солисту на корнету за седам Глисонових албума са музиком расположења. Ова сарадња је директно довела до његовог потписивања уговора са „Capitol Records“ и извођења соло партија на труби и флигелхорни на неколико популарних албума, укључујући и најпродаваније концептуалне албуме Френк Синатре.

1954. године појавио се као редован учесник у варијете емисији „ABC“ „The Martha Wright Show“, познатој и као „The Packard Showroom“. 1965. године  био је на турнеји са певачем Тони Бенетом, а наредних је пратио Бенета на две европске турнеје. Почетком 1970-тих, наступао је одвојено са Дизи Гилеспијем и Терезом Бруер.

 2012. године Хакет је изабран да буде примљен у „Музичку кућу славних Роуд Ајленда“.