Џез великани – Wynton Marsalis

Рођен у Њу Орлеансу, као други од шест синова Долорес и Елис Марсалиса млађег, пијанисте и музичког наставника. Име је добио по џез пијанисти Винтону Келију. Бранфорд Марсалис је његов старији брат, а Џејсон и Делфеајо Марсалис су млађи, сва тројица су џез музичари.

Похађао је средњу школу „Бенџамин Френклин“ и „Центар за креативне уметности“ у Њу Орлеансу, учећи класичну музику у школи, а џез код куће са оцем. Свирао је у фанк бендовима и „маршинг“ оркестру и јавно наступао на труби као једини црни музичар у Градском оркестру Њу Орлеанса. 1979. године Марсалис је примљен на „Џулијард школу“  у Њујорку, коју је напустио 1981. године без дипломе.

Године 1980. био је на турнеји по Европи са бендом Арт Блекија „The Jazz Messengers“ и остајући са њим до 1982. године – што га је окренуло џезу. Касније је кренуо на турнеју са Херби Хенкоком, а потом је снимио свој први соло албум. 1982. године основао је квинтет са својим братом Бренфордом, Кени Кирклендом, Чарнет Мофетом и Џеф „Тејн“ Вотсом. Када су Бренфорд и Киркленд отишли три године касније да би снимали и ишли на турнеју са Стингом, Марсалис је формирао квартет, овог пута са Маркус Робертсом на клавиру, Роберт Херстом на контрабасу и Вотсом на бубњевима. Након неког времена, бенд се проширио и укључио је Весел Андерсона, Вајклиф Гордона, Ерик Рида, Херлин Рајлија, Реџиналд Вила и Тод Вилијамса.

Када су га питали о утицајима на његов стил свирања, Марсалис је навео Дјук Елингтона, Мајлс Дејвиса, Хари Свитс Едисона, Кларк Терија, Дизи Гилеспија, Џели Рол Мортона, Чарли Паркера, Вејн Шортера, Телонијус Монка, Кути Вилијамса, Реј Ненса, Морис Андреа и Адолф Хофнера,  Клифорд Брауна, Фреди Хабарда.

Године 1987.  помогао је у покретању летње концертне серије“ Класични џез у Линколн центру“ у Њујорку. Успех серије довео је до тога да „Jazz at Lincoln Center“ постане одељење у Линколн центру, а затим и независан ентитет 1996. године, заједно са организацијама као што су Њујоршка филхармонија и Метрополитен опера.  Марсалис је постао уметнички директор центра и музички директор „Јazz at Lincoln Center Orchestra“. Оркестар наступа у свом матичном простору, Роуз холу, иде на турнеје, посећује школе, појављује се на радију и телевизији и снима албуме.

Марсалис се етаблирао као предавач и музички амбасадор, „Леонард Бернштајн 21. века“ према речима једног писца. Активно се бави промоцијом класичне и џез музике, често међу младом публиком. Марсалис је освојио девет „Греми“ награда, а његов ораторијум „Крв на пољима“ из 1997. године био је прва џез композиција која је освојила „Пулицер“ награду за музику. Марсалис је једини музичар који је освојио „Греми“ награду и у џез и у класичној категорији у истој години.