Џез великани – Woody Herman

Херман је рођен у Милвокију, у Висконсину. Као дете Херман је радио као певач и степ играч у водвиљу, а затим је почео да свира кларинет и саксофон са 12 година. Касније се придружио бенду Тома Геруна, а његови први снимљени вокали били су „Lonesome Me“ и „My Heart's at Ease“. Херман је такође наступао са оркестрима Харија Сосника, Гаса Арнхајмом и Ашом Џоунсом. Џоунс је написао многе популарне песме (укључујући „It Had to Be You“) и у једном тренутку се уморио од захтева вођења бенда и желео је да живи од својих песама. Херман је видео прилику да води свој  бенд, направивши га од остатака Џоунсовог оркестра.

Први бенд Вудија Хермана постао је познат по својим оркестрацијама блуза и понекад је назван "The Band That Plays The Blues",  радећи обраде песама других  уметника. Прва снимљена песма била је „Wintertime Blues“ 1936. године. Касније, бенд је имао свој први хит, "Voodchopper's Ball" снимљен 1939. године и продат у више од пет милиона примерака, што је била сензација у то доба.

Након рата међу музичарима би бап је постепено почео да замењује дотадашњи свинг. Чињеница да је Херман наручио Дизија Гилеспија да напише аранжмане за бенд ("Woody'n You", "Swing Shift" и "Down Under") и да је Херман ангажовао Ралфа Бернса као аранжера, најавила је промену у стилу музике коју је бенд свирао. Бенд из 1944. године, коју је назвао Прво стадо, биo је познат по свом прогресивном џезу. Музика Првог стада била је под великим утицајем Дjука Елингтона и Каунта Бејзија. Његови живахни, свинг аранжмани, који комбинују боп теме са деловима свинг ритма, били су веома цењени.

После привременог распуштања оркестра, Херман је 1947. године организовао „Друго стадо“. Овај бенд је био познат и као "The Four Brothers Band", по нумери  „Четири брата“, коју је написао Џими Ђуфре за тај оркестар. Бенд је био изузетно популаран средином четрдесетих – чак се и појављују у филму „Њу Орлеанс“, 1947. године са Били Холидеј и Луисом Армстронгом.

Потом следи „Треће стадо“, са турнејама, на којима је ангажовао најбоље младе музичаре и користио њихове аранжмане. Током година, и експериментисања, Херман и његов оркестар вратили су се традиционалном џез изразу. Херман и оркестар освојили су много награда, укључујући и Хермановог „Гремија“ за животно дело.