Српски џез кафé – Владимир Костадиновић – „Ирис“

Имао је задовољство да дели сцену са: Бенијем Голсоном, Крисом Потером, Џорџом Гарзонеом, Грегоријем Портером, Антониом Фараоом, Душком Гојковићем, Чарлсом Толивером, Дејвидом Кикоскијем, Чиком Фриманом, Џоом Локом, Шејмусом Блејком, Kевином Хејсом, Денијем Грисетoм, Синаном Алимановићем, Мартином Гјаконовским, Клаусом Рајблеом, Јакам Копачем, а сарађивао је и са оркестрима Боба Минцера, Питера Хелболцхајмера, Зигија Фајгла.

Представљамо вам његов нови албум  „Ирис”, који је објавила престижна америчка кућа „Criss Cross“, где је остварио свој дугогодишњи сан да сними албум са саксофонистом Крисом Потером, једним од најважнијих џез саксофониста данашњице.

Уз њих, на албуму свирају вибрафониста Џо Лок, пијаниста Џефри Кизер, трубач Алекс Сипјагин, басиста Мет Бруер и саксофониста Бен Вендел.

„Након што сам слушао овај сјајан снимак Владимира Костадиновића и ове “звездане” групе врхунских музичара, музика ми даје осећај слободе. То више не чујете пречесто када људи свирају. Звук слободе је оно што је суштина џеза и импровизације.“ – Џорџ Гарзон.

„Била је то сјајна сесија, сјајна комбинација музичара. Прави њујоршки џез. Свима се свижала Владимирова музика и имали су подједнако поштовање једни према другима. Он је одличан модерни бубњар, који такође користи неке фолк елементе из своје домовине који додају другачији укус. Његове композиције су невероватне – тако лепе, креативне и другачије. Он је сјајан музичар.“ – Алекс Сипјагин.

„Понекад ми је тешко да схватим како европски музичари могу да звуче као да су рођени и одрасли у америчком урбаном центру, а Владимир је један од тих момака. Има прелеп, широк распон. Дубоко је укорењен у традицији и свира заиста снажно, али истовремено је и велики модерниста. Писао је прелепу музику, неке нумере су веома екстатичне и дубоко дирљиве, а неке прилично замршене које поседују много интелектуалне строгости. Све је то прелепо. И окупио је апсолутни „all-star“ бенд. Сви су дошли и само свирали музику.“ – Џо Лок.