недеља, 09.11.2025, 09:00 -> 23:25
Колекционарски кутак – Eric Dolphy – „Eric Dolphy At The Five Spot“
„Eric Dolphy at the Five Spot“ је пар албума уживо џез музичара и композитора Ерика Долфија. Објављени су у децембру 1961. (вол.1) и новембру 1963. (вол.2), а снимљени су на крају Долфијеве двонедељне резиденције, заједно са трубачем Букером Литлом, у џез клубу „Five Spot“ у Њујорку.
Трећи том снимака из исте вечери, под називом „Memorial Album“, објављен је 1965. године, након преране смрти Литла и Долфија, а садржи песме „Number Eight (Potsa Lotsa)“ и „Booker's Waltz“.
Сва три тома су поново издата, без алтернативних издања, као троструки ЛП под називом „The Great Concert of Eric Dolphy“. Две друге нумере, „Status Seeking“ Мела Волдрона и Долфијева соло изведба песме Били Холидеј „God Bless The Child“, објављене су на Долфи компилацији „Here and There“. Долфија и Литла пратила је ритaм секција коју су чинили пијаниста Мел Волдрон, басиста Ричард Дејвис и бубњар Еди Блеквел.
Долфијева композиција „The Prophet“ је почаст уметнику Ричарду „Пророку“ Џенингсу, који је дизајнирао омоте Долфијевих ранијих албума, „Outward Bound“ и „Out There“.
У рецензији првог тома на „AllMusic“, Мајкл Г. Настос је изјавио да се Долфијева група „развила у узор свим будућим прогресивним џез комбинацијама“, док их је kомбинована снага Долфија и Литла – истраживање отворене, али ретроспективно не претеране дисонанце и атоналности – учинила метом критичара, али дивљеним међу прогресивном пост-бaп сценом у развоју“. Настос је наставио: „Са увек запањујућим нијансама пијанисте Мела Волдрона, класично-смело свирањем баса Ричарад Дејвиса и живописним бубњањем алхемичарског Еда Блеквела, ову групу није било могуће зауставити.“ Закључио је: „Већина поздравља овај први том, и други пратећи албум са истих сесија, као музику која је променила свет џеза колико и иновативни излети Орнета Колмана и Џона Колтрејна из исте ере. Сви слушаоци који размишљају напредно и изазовно размишљају морају да поседују ове епске клупске датуме.“
Скот Јанов, рецензирајући други том, назвао је албум „одличним сетом који снима оно што је можда била Долфијева најбоља група икада, као и један од најбољих бендова тог доба.“
Долфијеви биографи Владимир Симоско и Бари Сегарман приметили су да снимци „пружају ретку прилику за проучавање рада једне вечери у клубу“, изјавивши: „упркос било каквој неуједначености у снази соло деоница или затегнутости наступа, веома добро избалансирана и бриљантна група је очигледна... јединство и широке димензије откривене очувањем рада једне вечери остају да сведоче о вредности и виталности квинтета.
Коментари