Cool Jazz – Cedar Walton

Рођен у Даласу, у музичкој породици,  рано искуство са музиком стекао је од мајке,  учитељице клавира, и оца, трубача.  Студирао је на Државном универзитету Грамблинг и Универзитету у Денверу, што је пружило чврсту основу за његово класично и џез образовање. На Волтона је утицала богата традиција тексашких џез пијаниста попут Хораса Парлана и Леслија „Џелија“ Џонсона.

Преселио се у Њујорк крајем 1950-их, на почетку наступајући у почетку на градској џез сцени, свирајући са разним музичарима – а његов велики пробој дошао је када се придружио Арту Блејкију и „Џез Месинџерсима“ 1961. године. Блекијев бенд је био познат по томе што је неке од најбољих џез талената претворио у џез звезде. Управо је ту Волтон усавршио своје вештине као свирач и као композитор.

Радио је са Блејкијем неколико година, а његово искуство са Месинџерсима имало је значајан утицај на његов стил, помажући му да развије „тврђи“, снажнији звук, који је постао једна од карактеристика његовог свирања.

Волтон је постао једна од водећих личности у џезу током 1960-их и 1970-их, сарађујући са бројним легендарним музичарима, укључујући поред Арта Блекија и Џона Колтрејна, Вејна Шортера, Стена Геца, Декстера Гордона, одигравши једну од кључних улога у развоју модерног џеза.

Нека од његових најважнијих дела укључују композиције попут „Bolivia“, „One Flight Up“ и „Firm Roots“, које су данас џез стандарди. Волтоново свирање је имало мешавину техничке вештине и емоционалне дубине, спајајући традиције ранијег џеза са савременијим иновацијама.

Средином 1970-их, Волтон је формирао сопствену групу, „Eastern Rebellion“, квартет који је свирао мешавину модерног џеза, пост-бопа и фанка. Оригинална постава бенда укључивала је саксофонисту Џорџа Колмена, басисту Сема Џоунса и бубњара Билија Хигинса, који су свирали заједно неколико година. Ова група је помогла да се Волтон учврсти не само као невероватни пратећи музичар већ и као вођа бенда са јединственим звуком. Музика „Eastern Rebellion“ била је сложена, али приступачна, често је укључивала замршене ритмове и хармоније, а истовремено одржавала „грув“ који је музику држао утемељеном. Снимци бенда, као што су „Eastern Rebellion“ (1975) и „The Promise“ (1977), сматрају се прекретницама у пост-бап џезу.