Cool Jazz – Bud Shank

Рођен у Дејтону, у Охају, почео је да свира кларинет, али је прешао на саксофон пре него што је похађао Универзитет Северне Каролине. 1946. године сарађивао је  са Чарли Барнетом пре него што је прешао код Стен кентона и на џез сцену Западне обале.

Имао је велико интересовање за оно што би се сада могло назвати „world” музиком, свирајући џез под утицајем Бразила са Лауриндо Алмеидом 1953. и 1954. године. 1958. године постао је први амерички џез музичар који је снимао у Италији, са италијанским џез оркестром којим је дириговао Ецио Леони (познатим и као Лен Мерсер), отварајући пут Чет Бејкеру и другима који ће пратити Шенкове песме које су снимале у Милану са маестром Леонијем.

Шенк је 1958. и 1960. године урадио музику за два филма Брус Брауна посвећена сурфовању - „Slippery When Wet“ и „Barefoot Adventure“. Његова „world” музичка сарадња настављена је 1962. године када је спајао џез са индијском музичком традицијом у сарадњи са композитором и свирачем на ситару Рави Шанкаром.

Године 1974. Шенк се придружио Реј Брауну, Шели Мену (који је заменио Џеф Хамилтона после 1977.) и Лауриндо Алмеиди да би формирао групу „L.A. Four“, која је снимала и ишла на велике турнеје до 1982. године. Шенк је помогао у популаризацији латиноамеричке и камерне џез музике, а као музичар је такође наступао са различитим оркестрима као што су Краљевска филхармонија, Нови амерички оркестар, Биг Бенд Џералда Вилсона, Неофонијски оркестар Стен Кентона и оркестар Дјук Елингтона.

Године 2005. основао је „ Bad Shank Big Band“ у Лос Анђелесу како би прославио 40. годишњицу „Неофонијског оркестра“ Стен Кентона. Документарни филм о Шенку, „Bad Shank: Against the Tide“ (Portrait of a Jazz Legend), продуцирао је и режирао Грејем Картер, 2008. године, који је награђен са четири награде за инди филм, укључујући златну награду „Aurora Avards“.