Клуб Тропикана – Chucho Valdes

Први снимци Чуча Валдеса као бендлидера снимљени су 1964. године у Ареито студијима у Хавани (бивши Панарт студији) у власништву новоформираног ЕГРЕМ-а. Ове ране сесије укључивале су Пакита Д'Риверу на алт саксофону и кларинету, Алберта Гирала на тромбону, Хулија Вентоа на флаути, Карлоса Емилија Моралеса на гитари, Кикеа Ернандеза на контрабасу, Емилиија дел Монтеа на бубњевима и Оскара Валдеса Јр. на конгама. Током 1960-их и 1970-их, то су били чланови његовог џез комба, чија се постава често мењала, понекад укључујући басисте Кашаита и касније Карлоса дел Пуерта, и бубњаре Гиљерма Барета и касније Енрикеа Пла.

Године 1967. Чучо и његове колеге из бенда постали су оснивачи „Orquesta Cubana de Musica Moderna“, заједно са многим другим познатим кубанским музичарима. Овај „all stars“ биг бенд пратио је певаче као што су Елена Бурке и Омара Портуондо. 

У 1973. години Чучо је заједно са осталим члановима „Orquesta Cubana de Musica Moderna“ основао Иракере, један од најпознатијих кубанских латино џез ансамбала, који је спојио кубански „сонго“ и афро-кубански џез.

Чучоов отац, Бебо, који је стекао легендарни статус пијанисте и директора оркестра клуба „Tropicana“ и „Orquesta Sabor de Cuba“, побегао је са Кубе 1960. године и није поново снимао музику све до 1990-их, када је Чучо одлучио да се фокусира на своју соло каријеру (а син Чучито га је заменио на месту пијанисте/директора Иракера). Од тада отац и син, Бебо и Чучо су свирали заједно све до очевог одласка 2013. године.

 Од 2010. године Чучо наступа са пратећим бендом познатим као „Afro-Cuban Messengers“.

Чучо је провео већи део свог времена подучавајући млађе генерације, било у својој домовини на Куби у Националној школи у Хавани, било на многобројним другим местима.

За свој рад и допринос латин џезу, као соло уметник, освојио је седам „Греми“ награда и четири „Латин Греми“ награде.