Клуб Тропикана – Israel "Cachao” Lopez

Као чланови групе, заједно су компоновали буквално хиљаде дансона и имали  велики утицај на кубанску музику од 1930-их до 1950-их. Они су увели “ritmo nuevo” („нови ритам“) касних 1930-tих, мешајући афричке ритмове са  дансоном који су трансформисали увођењем синкопиране последње секције у нумерама отворене за импровизацију играча и плесача. Овај одељак, познат као мамбо, добио је име по дансзону „Мамбо“, који су заједно написали Качао и Орестес. По речима кубанског писца Гиљерма Кабрере Инфантеа, то је била „мајка свих мамбоа“.

Током своје каријере, Лопес је сарађивао са бројним легендама латино музике, укључујући Тито Пуентеа, Еди Палмиерија и Глорију Естефан. По егзилу у САД, наставио је каријеру у Њујорку где је између осталих свирао са Чарли Палмијеријем, Хозе Фахардом, Тито Родригесом, Тито Пуентеом и Мачитом. Качао је био један од најтраженијих басиста у Њујорку, заједно са Алфонс "Ел Панамено" Јосефом и Боби "Биг Деди" Родригуесом. Џозеф и Качао су мењали један другог у периоду од пет година, наступајући у ноћним клубовима и на местима као што су „Palladium Ballroom“, „Roseland“, „Birdland“, „Havana San Huan“ и „Havana Madrid“. Док је Качао наступао са Мачитовим оркестром у Њујорку, Џозеф је снимао и наступао са кубанским конга свирачем Кандид Камером. Када је Џозеф напустио Кандидов бенд да би радио са Чарли Родригесом и Џони Пачеком, Качао је био тај који је заузео његово место у Кандидовом бенду.

Упркос раном успеху, суочио се са периодима неоправданог пада популарности, након пресељења у Сједињене Државе 1960-их, да би на крају наступао у малим просторима и на венчањима у Мајамију током 1980-их.

Лопесова заоставштина доживела је препород 1990-их, делом захваљујући глумцу Енди Гарсији, који је продуцирао документарац „Cachao... Como Su Ritmo No Hai Dos“ и албум „Master Sessions“, који му је донео прву „Греми“ награду 1995. године. Наставио је да добија признања и нове „Греми“ награде 2003. и 2005. године за рад са Бебо Валдесом и Карлос "Патато" Валдесом.