Читај ми!

Музеј звука – Шансоне из 15. века

Вечерашњу емисију испуниће шансоне из 15. века забележене на албуму „Моја љубав” ансамбла Дулс мемоар 2023. године за издавачку кућу Ричеркар.

Окосницу овог албума чине композиције које су објављене у збирци Отавијана Петручија, Harmonice Musices Odhecaton, првој збирци нотних записа у историји, штампаној употребом Гутенбергове пресе. Године 1501, Петручи је објавио збирку под ознаком Canti A, а потом су 1502. и 1504. уследиле и збирке са ознакама „Б” и „Ц”, чиме је комплентан штампани репертоар обухватио 286 композиција, не само дела аутора претходних генерација (Окегема, Беноа, Компера, Агриколе, Обрехта, Де Преа и других), већ и 72 композиције написане у новом стилу који се развио у доба Луја XII. У питању је жанр „рустичних” шансона, које су биле засноване на мелодијама популарним у оно време, а у којима су опеване свакодневне, љубавне, еротичне и сатиричне теме, употребон неправилне версификације, познате под називом „пасторална реторика”.

Албум је добио назив по једној од њих – Моја љубав, која је већ у 16. веку била штампана више пута, а потом је објављивана и у збиркама ренесансне музике насталим у 19. веку. Током 20. века, ова песма је инспирисала бројне извођаче популарне музике, те су њене аранжмане певали уметници као што су Жак Дуе, Нана Мускури или Џејн Биркин.

На албуму ансамбла Дулс мемоар који ћете слушати у емисији, поред „рустичних шансона” налазе се и њихове инструменталне варијанте, такозване диминуције, што је била честа пракса у периоду позне ренесансе.

Ове композиције сачуване су у збирци Harmonice Musices Odhecaton чији превод гласи Сто песама хармоничне музике, која је данас позната и као Одекатон. Венецијански штампар Отавијано Петручи видео је потенцијал у изуму штампарске пресе, те је 1498. године прибавио ексклузивна права да у наредних двадесет година може једини да се бави штампом музикалија у Млетачкој републици. Три године касније, представио је своју прву антологију у којој је било 96 световних песама, углавном полифоних француских шансона. Песме су штампане на тај начин да су два гласа била објављена на левој, а два на десној страни збирке, како би четворогласни састав могао истовремено да се пева користећи само један публиковани примерак. Иако је у збирци било и композиција ренесансних мајстора, највећи број нумера припада анонимним ауторима.

Петручи је користио технику трослојне штампе, тако што је прво штампао нотни систем, па текст и тек на крају ноте. Његове збирке су биле револуционарне, не само у смислу ширења технике штампе музикалија, већ су у великој мери допринеле и утицају који је захваљујући њима, франко-фламански полифони стил стекао широм Европе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић