Грамофонија – Плоча из 1951. године са клавирским концертом Сергеја Рахмањинова

Ова плоча са ознаком HLPM – 1 је веома посебна јер припада првој серији лонгплеј винила које је чешки произвођач направио у својој новоустановљеној фабрици у селу Лоденице код Прага. Након национализације приватних компанија 1949. године, формирана је нова кровна државна фирма под називом Грамофонски заводи која их је објединила. Преласком у државно власништво, ново предузеће је на располагању имало и заштитне знакове и логое претходних власника, те је бренд Супрафон, заштићен још 1932. године, реактивиран како би се нове плоче продавале у иностранству под препознатљивим именом. Да би доказали супериорност новог начина рада, руководиоци Грамофонских завода су желели да развију фонографску технологију која ће бити конкурентна са тада најновијим техничким достигнућима, као што је био микрогрув на 33 обртаја америчке компаније Колумбија рекордс. Због тога су чешки инжењери на основи лонгплеј стандарда развили сопствени начин производње винилних плоча који ће бити имплементиран у фабрици у Лоденицама почев од 1951. године. Први контигент плоча од 10 инча које су направљене у тој фабрици носи ознаке HLPM пре броја, при чему је слово H ознака за извозно издање, док остала слова значе моно лонгплеј плочу. Број 1 значи да је ова плоча била прва у новом каталогу Супрафон издања, иако је цео каталог истовремено произведен и редни бројеви у њему не значе редослед израде већ су ту из маркетиншких разлога. Овим плочама се доказивала супериорност нове технологије, те је снимак који вечерас емитујемо постављен на прво место због својих изузетних извођачких и техничких квалитета.

Ова плоча се налази на првом месту новог каталога и због своје актуелности у време објављивања. Наиме, Татјана Николајева је тада била веома млада пијанисткиња која је само неколико месеци раније освојила прву награду на чувеном Баховом такмичењу у Лајпцигу, након чега јој је Дмитриј Шостакович посветио своју збирку прелудијума и фуга. Њено прашко гостовање се одиграло у фебруару 1951. године у склопу културне размене између СССР-а и Чехословачке, а снимак који је том приликом направила је најстарији запис њеног извођачког мајсторства. Због касније велике глобалне популарности ове совјетске пијанисткиње, плоча је постала веома тражена, а 2017. године је на компакт-диску објављен ремастер снимка са оригиналних трака.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић