Оперска сезона Еурорадија 2025-2026

Када је млади Хендл дошао у Рим, 1707. године, он је опчинио елиту вечног града својим несвакидашњим талентом. Врло брзо је постао композитор "у моди" и његово "чувење" је било такво да је позван у Напуљ, где је први пут представио публици своју кантату "Акис, Галатеја и Полифем", у јулу 1708, у дворском театру. Десет година касније, Хендл ће овај исти сиже, као и поједине музичке делове претворити у малу оперу, која ће постати једно од његових највољенијих дела међу савременицима и потоњим генерацијама. „Акис и Галатеја“ је тако доживела не само више верзија из пера свог аутора, већ и нове аранжмане и оркестрације међу бројним композиторима XВИИИ и XИX века, укључујући и ону Волфганга Амадеуса Моцарта или романтично виђење Ђакома Мајербера из 1857. године. Такође, ово је једно од ретких Хендлових дела које је публиковано за његовог живота у интегралној верзији, укључујући и увертире, речитативе и хорове.

Сама пасторала "Акис и Галатеја", настала је у Енглеској, Хендловој новој домовини, као његово прво сценско остварење на енглеском језику. Око 1717. године, композитор је боравио неких годину дана у Кенонсу, раскошној резиденцији свог мецене Џејмса Бриџеса, будућег војводе Шендоза, у близини Лондона. У Кенонсу је постојао приватни музички ансамбл - који се састојао из хора - мушкараца и дечака и малог оркестра, чији је диригент био Јохан Кристоф Пепуш. Хендл је у овом раскошном дворцу пронашао уточиште после бројних тешкоћа које је искусио покушавајући да на лондонску позорницу „пресади“ италијанску озбиљну оперу. Окружен миром, зеленилом, у друштву одличних музичара и колега, као и слободом да компонујемо шта му је мило, Хендл је за војводу писао пре свега вокално-инструменталну црквену музику - познате Шендоз антеме, први ораторијум на енглеском "Естер", те неколико концерата, као и пасторалу "Акис и Галатеја", чија је премијера, вероватно, уприличена у лето 1718. године у касакадним вртовима Кенонса.

Сам либрето се ослања на причу из Овидијевих "Метморфоза", која је послужила за више оперских остварења и бивајући посебно привлачна барокним ауторима због свог споја комичних и трагичних елемената. Либрето је приредио Џон Геј, аутор "Просјачке опере", сарађујући, како се претпоставља и са песницима Александером Поупом и Џоном Хјузом. Музиколози сматрају да „Акиса и Галатеју“ данас можемо посматрати и као серенаду-пасторалу и као једну прочишћену верзију енглеске маске. У сваком случају, ово светло, идилично Хендлово остварење у себи уједињује енглески лиризам и медитеранску елеганцију. Редуковани ансамбл који је војвода имао на располагању – а који су чиниле флауте, обое и гудачи без виола, поспешио је композиторову инвенцију. Хендл је написао музику изузетне транспарентности, у којој свака инструментална линија налази своје место и своје осветљење. У овом делу Хендл успева, као мало који други аутор, да направи фузију између нежности, рафинираности и грандиозности, између интимности и великог, одлучног, уметничког геста.

Уредница Ксенија Стевановић