Мајстори барока

Бенедето Марчело је рођен 1686. године у Венецији у утицајној аристократској породици. Висок породични ранг омогућио му је да као млад стекне темељно образовање из музике, као и из других уметности, али га је истовремено и усмерио као каријери правника као једино прикладној. Прва музичка знања добио је од свог оца, а касније од ценењеног музичара Франческа Гаспаринија који га је подучавао контрапункту и композицији. Године 1707. Бенедето Марчело је ступио у службу свог родног града, и наредних двадесет година је као уважени адвокат деловао на неколико важних позиција у администрацији Млетачке Републике. За то време, био је активан и као композитор, који се поред своје примарне професије бавио музиком, као нека врста “племенитог дилетанта”. Већина Марчелових композиција датира из раних година његовог живота. Писао је и духовну и световну музику, и поред ораторијума и соло кантата, његов опус садржи збирке камерне и оркестарске музике, као и низ инструменталних остварења. Оне откривају другу страну Марчела – мајстора инструменталне реторике, у којој се контрапунктална строгоћа сусреће са мелодијском елеганцијом. 

Како није зависио од јавног успеха своје музике, Марчело је био слободан да развије потпуно индивидуалан стил који није био подложан модама и токовима свог времена. Његов најамбициознији подухват представља осмотомна збирка L’Estro poetico-armonico, стварана између 1724. и 1726. године. Садржи композиције написане на основу првих педесет псалама у преводу на италијански језик Ђиролама Асканија Ђустинијанија, и ово остварење сматра се врхунцем његове музичке каријере. 

Ауторка: Саша Тошковић