Грамофонија – Сергеј Прокофјев: Мадалена

Репродукујемо снимак једночине опере "Мадалена" Сергеја Прокофјева у интерпретацији чланова хора и оркестра Министрарства културе СССР-а под управом Генадија Рождественског са винила који је објавила продукцијска кућа Мелодија 1987. године.

Снимак који ћемо емитовати има вишеструки значај, пре свега као први објављени тонски запис овог раног остварења Прокофјева које за време његовог живота није било изведено нити комплетирано. Оркестрацију је завршио британски диригент Едвард Даунс 1979. године, када је композиција премијерно изведена, али то извођење није било снимљено. Први снимак су начинили Јелена Буњејева и Игор Вепринцев 1986. године на дигиталној опреми, а објављен је наредне године на винилу компаније Мелодија и компакт диску британске фирме Олимпија која је крајем осамдесетих година основана како би снимке из Источне Европе дистрибуирала на западу на дигиталним носачима звука, будући да у то време совјетски издавач још увек није имао своју производњу компакт дискова. Компакт диск се тако може наћи у две верзије са етикетом Мелодије и Олимпије, иако је у оба случаја реч о истом британском издању. Снимак је такође уврштен у колекцију првих издања са ознаком SUCD – Soviet Union Compact Disk која је Мелодија објавила 1990. године након покретања производње оптичких носача звука. Опера је потом у Италији објављена 1991. године у извођењу хора и оркестра Московског градског позоришта под управом Јевгенија Колобова, а нешто касније и на још једном издању Олимпије у тумачењу Сирила Тихонова и чланова Хеликон театра, али оригинални снимак који вечерас емитуијемо није имао каснијих реиздања упркос пажњи коју је привукао у време објављивања.

Јелена Буњејева је од средине осамдесетих година сарађивала са пиониром дигиталних снимака у СССР-у Игором Вепринцевим на готово свим великим пројектима који су на овај начин били забележени. Њен допринос се углавном види на пољу савремених совјетских остварења и дела црквене музике, међу којима се истичу плоче са композицијама Родиона Шчедрина, Алфреда Шниткеа, Дмитрија Шостаковича, као и Дмитрија Бортњанског и Сергеја Рахмањинова. Већи број њених снимака је 1990. и 1991. године објављен на дисковима са ознаком SUCD, међутим, након распада СССР-а заједно са Вепринцевим наставља свој рад под окриљем британске компаније Шандос са којом ће сарађивати до средине двехиљадитих година.

Аутор Милан Милојковић

Уредница Сања Куњадић