Музеј звука – Музика из Кодекса „Красињски“

Кодекс „Красињски“, познат и под ознаком „Крас 52“, један је од најзначајнијих сачуваних европских рукописа и темељних историјских докумената пољске културе. Настао је у Кракову између 1424. и 1455. године, у такозваном „златном добу“ Пољске, током владавине династије Јагелонаца. Име кодекса потиче од библиотеке Красињски у Кракову, где се налазио све до Другог светског рата, када је украден и пренесен у Немачку. Након завршетка рата, пронађен је у Баварској државној библиотеци и враћен Пољској 1948. године.

Овај рукопис је „композитног“ типа и поседује више заокружених сегмената који су повезани у један кодекс. Музички сегмент садржи око 40 композиција, духовних и световних, како пољских аутора, тако и истакнутих европских уметника тог доба. Рукопис садржи највећу збирку композиција Миколаја Радомског, односно Николаја из Радома, првог композитора у историји пољске музике чије је име остало сачувано. Тако се у овом рукопису налази између 8 и 10 радова овог аутора, укључујући три пара ставова Глорија и Кредо, затим Магнификат, као и панегирички мотет Hystorigraphi aciem.

Поред дела Миколаја Радомског, у Кодексу „Красињски“ налазе се и остварења познатих европских композитора, Јоханеса Чиконије, Антонија Закаре де Терама и других. Ова остварења показују да је и у то време Краков био космополитско средиште овог дела континента, али и откривају пут којим је тада доминантан музички стил оличен у радовима аутора бургундске школе, стигао до краљевског двора у Кракову.

До сада, само су поједине нумере сачуване у овом кодексу биле дискографски забележене, а на иницијативу Агњешке Будзињске-Бенет из ансамбла Перегрина и Марка Левона из Ансамбла Драгма, 2024. године је започео пројекат интегралног извођења и снимања музике из кодекса „Красињски“. Овај монуметнални подухват наишао је на неподељену подршку критике, те је троструки албум проглашен за најбоље издање претходне године у избору више стручних часописа и онлајн платформи.

У вечерашњој емисији, представићемо одабрана дела из другог и трећег тома, која су била написана у славу Кракова, његовог идентитета као урбаног и династичког центра династије Јагелонаца. Најдиректнија посвета граду је панегирик Cracovia civitas у којем се славе лепота и значај краљевске престонице, а музички је дух града дочаран покретним, живим стилом карактеристичним за Арс нову. Затим ћете чути мотет Hystorigraphi aciem који је написао Миколај Радомски као посвету краљевској породици, поводом рођења престолонаследника 1426. године. Уз инструменталне и традиционалне нумере, у овом сегменту ћете чути и композицију Leta mundis, веселу песму која се приписује Винценту из Кјелча, посвећену култу Светог Станислава, заштитника града.

У другом делу емисије ћете чути дела која славе овај град као центар знања и универзитетског живота. Композиција Breve regnum је од 15. века била химна посвећена студентима, а чије је извођење везано за празник „Јувеналије“. Сваког октобра, током прославе овог празника, универзитетска хијерархија би се окретала „наглавачке“, те би на чело универтитета долазио одабрани студент, који би био проглашен за „краља“ и који би владао током једне недеље. Предавања би била отказана, а студенти би учествовали у активностима које би иначе биле забрањене. Текст на латинском говори „У краљевству кратког века и срећа је краткотрајна“ и слави пролазну природу овог празника, који је студентима пружао слободу од ригидне дисциплине академског живота. Поред овог дела, у кодексу „Красињски“ се налази и композиција Pastor gregis egregius, највероватније посвећена краковском бискупу или старешинама универзитета.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић