Читај ми!

Фестивал музике и игре у Гранади 2025

Репродукујемо снимак концерта одржаног 27. јуна у Палати Карла Петог у Гранади када су наступали чланови Будимпештанског фестивалског оркестра под управом Ивана Фишера, оснивача, музичког директора и шефа-диригента овог ансамбла, који је за програм концерта одабрао два дела Густава Малера. У првом делу вечери изведен је циклус за глас и оркестар Песме умрлој деци, у којем је као солисткиња наступила мецосопран Герхилд Ромбергер, док је други испунила Пета симфонија у цис молу. Иначе, снимак нам је уступљен посредством међународне размене у оквиру Еурорадија.

Малер је текстове за циклус Песме умрлој деци пронашао у истоименој збирци Фридриха Рикерта, у којој песник оплакује смрт своје двоје деце, која су преминула од шарлаха. Са префињеним осећањем за поезију, композитор је из Рикертове збирке одабрао пет песама, а циклус је компоновао 1901. и 1902. године. То је био срећан период његовог живота, испуњен венчањем са Алмом Шиндлер и рођењем ћерки Марије и Ане. Дело је са великим успехом премијерно изведено у Бечу, 29. јануара 1905. године. Међутим, након шест година од настанка овог циклуса и самог композитора је задесила сурова стварност: као и Рикертове, и Малерове обе ћерке су преминуле од шарлаха.

Пету симфонију у цис молу Малер је писао 1901. и 1902, у зрелом периоду стваралаштва, а она је премијерно изведена 1904. године у Келну. Међутим, након премијере на којој је публика хладно реаговала, Малер, који је и дириговао на концерту, рекао је следеће: „Нико није разумео дело. Волео бих да сам дириговао на премијери педесет година после моје смрти!” Временом, ово монументално остварење музичке литературе нашло је свој пут и до шире публике, пре свега захваљујући њеном четвртом ставу – Адађету – који је Висконти искористио у филму Смрт у Венецији, а након чега је Малерова Пета симфонија започела свој самостални концертни живот.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом